12. novembar 2019.
Vlada Srbije proglasila je javnim interesom dve linije avio-prevoza sa „Morave“: od prve nedelje decembra do Beča, ukoliko tender za izbor avio-prevoznika bude uspešno završen, a od sredine marta 2020. i do Soluna; evo po kojim cenama
U „Službenom glasniku“ objavljeno je da je Vlada Srbije donela rešenje kojim dodeljuje 155 miliona dinara za izvođenje „investitorskih radova” na aerodromu „Morava” kod Kraljeva.
Prema ovom rešenju, sredstva će biti isplaćena iz budžeta Ministarstva odbrane. Iako se u odluci ne navodi koji su radovi u pitanju, u svojoj izjavi (nakon danas u Kraljevu održane javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju) Zoran Ilić, pomoćnik ministra za avio saobraćaj, rekao je da Vlada Srbije planira izgradnju potuno nove piste, jer je postojeća građena za vojne avione, koji su bili nešto lakši.
– Zbog toga postojeća pista ne može da prihvata avione kakve mi želimo na ovom aerodromu. Na postojećoj pisti mogu da lete avioni tipa ATR, a što se tiče uspostavljanja redovnih letova, Vlada Srbije je prošlog meseca proglasila javnim interesom obavljanje avio-prevoza na dve linije sa aerodroma u Kraljevu – do Soluna i do Beča. Prve nedelje decembra, ukoliko tender za izbor avio – prevoznika bude uspešno završen, do Beča, a da u prvoj polovini marta 2020. startuju i letovi Kraljevo – Solun – precizirao je Ilić.
On je dodao da je više avio-kompanija zainteresovano za letove sa „Morave“, aerodroma koji je prema njegovim rečima, solidno opremljen. Vlada će pobednika na tenderu subvencionisati sa 5,7 miliona evra u naredne tri godine.
– Naravno da očekujemo da će se tu javiti Wizz Air, možda Air Serbia. Odnosno, verujem da bi Air Serbia, trebalo da bude najzainteresovanija, s obzirom da Kraljevo nije daleko od Beograda i da im je možda lakše da se ovde baziraju. Međutim nemam informaciju da su preuzeli dokumentaciju. Motiv kompanije koja će dobiti posao je da ima što više putnika, a to će ostvariti samo ukoliko bude imala povoljne cene avio-karata – rekao je Ilić, dodajući kako očekuje da će cena povratne avio karate do Beča ili Soluna biti između 10.000 i 12.000 dinara.
Predlog za uvođenje i proglašenje linija od javnog interesa donose privreda i građani nerazvijenih regiona gde je prosečni dohodak po glavi stanovnika niži od 75 procenata prosečne zarade u republici. U Nišu se to desilo tako što su regioni istočne Srbije dali predloge, od kojih je Vlada odabrala 12 linija, što se kasnije svelo na 11, a za aerodrom „Morava“ su određene pomenute dve – do Beča i Soluna.
– To je potreba građana i privrede, a ne potreba avio-kompanija i samih aerodroma. Posao će dobiti avio-kompanija koja bude ponudila najbolje uslove, a cene karata će morati da budu konkurentne. O tome će odlučivati same avio-kompanije, ali Vlada kroz svoju odluku o proglašenju linija od javnog interesa, pokrivaće troškove avio-kompanijama za ono što nije zadovoljilo ni minimalno pokrivanje troškova leta na takvoj liniji, umanjeno za vrednost prodatih karata. Plaćaće se, dakle, samo ono što nije prodato po izuzetno povoljnim cenama – pojašnjava Ilić.
Srbija je pripremila Nacionalni program za razvoj i mnogih malih aerodroma, kakvih, prema rečima Ilića, u Srbiji ima tridesetak.
– Travnata pista u Jagodini, recimo, ima pistu od svega 600 metara, pa će njihov razvoj biti više za potrebe korisnika malih aviona, nego što će on imati namenu za neki ozbiljniji redovni saobraćaj. U Užicu je u toku faza prenosa imovine sa grada Užica na državu. Kao što je niški aerodrom vraćen državi, tako će i Užice vratiti svoj aerodrom republici, jer kako je neko primetio, aerodromi nisu jestive igračke, naročito ne u gradovima gde je standard građana jako nizak i gde postoje drugi prioriteti. Zbog toga država izlazi u susret i vraća aerodrome pod svoje okrilje i nastavlja da upravlja njihovim radom i razvojem – tvrdi Ilić.
Saobraćaj na bilo kom od budućih aerodroma, dodaje on, biće stvar avio kompanija koje odlučuju o tome da li im se negde isplati da lete ili ne, sa jedne strane, a sa druge strane, proglašavanjem linija od javnog interesa, država pomaže građanima u nerazvijenim područjima da im se omogući da i oni koriste najpovoljniji i najefikasnije prevoz.
