8. jul 2016.
Četvrte festivalske večeri na «A.N.F.I. teatru», predstava koja donosi «presek društvene stvarnosti u Srbiji» oduševila kraljevačku publiku
“Dobrodošli u Dogvil, idealni grad. Mi smo gostoljubivi, dobronamerni i tolerantni. Poštujemo one koji dolaze, prihvatamo razlike i ponosimo se svojom otvorenošću. Ako postoji mesto na svetu u kome vredi živeti, onda je to naš grad, onda je to Dogvil“, poruka je kojom počinje .predstava «Dogvil» specifične pozorišne forme, koja je četvrte večeri pozorišnog festivala «A.N.F.I.teatar» izazvala veliku pažnju kraljevačke publike.
Kako to i u životu biva, ispostaviće se, dok predstava Miksera, SKC-a Novi Sad i Marka Grubića, odmiče, da je Dogvil sve samo ne grad (kako se to satitrično, u jednom od songova predstavlja), u kojem vladaju «ljubav, pravda i poštenje, otvorenost, pomirenje, bolji život, srećni ljudi, svako radi, svak’ se trudi», .
Predstava donosi kombinaciju glume, koncertnog izvođenja i video projekcija.
– Ima uzbuđenje rok koncerta i emotivno uzbuđenje pravog teatra. Kad se smiksaju ta dva uzbuđenja, onda se dobija vredan rezultat. Brzo menjanje prostora i jednostavno saopštavanje intimne istorije glavne junakinje na kraju proizvede emocije kod gledaoca, a uz stalno miksanje sa pobunjeničkim songovima proizvede i puno bunta – objašnjavao je svoju verziju «Dogvila» režiser Kokan Mladenović.
“Dogvil” je drugačija forma pozorišta, ali je jedna od hiljadu mogućih, kažu oni koji su je stvarali, jer je u samo njeno nastajanje bilo uključeno hiljade ljudi kroz interakciju na Fejsbuk stranici. Autorski tim je želeo da “Dogvil” bude društvena akcija i stav jedne druge Srbije. Mladenović je zajedno sa Markom Grubićem uradio 12 songova “koji su presek naše društvene stvarnosti”.
– Ti songovi izvode jasnu paralelu između “Dogvila” Larsa fon Trira i “Dogvila” u kome mi danas živimo. U toj strašno izolovanoj sredini gde su počela da se razvijaju neka posebna pravila, Srbija je kao Galapagos pre dolaska Darvina, izolovano ostrvo koje plaća jezivu cenu višegodišnje izolacije. Kod nas su se razvile neke endemske vrste, koje postaju značajne i uspešne samo u potpunoj izolaciji – radi boljeg objašnjenja onima koji predstavu još nisu videli, pojapnjavao je Mladenović.
Pesme u predstavi govore o nasilju, totalitarizmu, omladini koju vaspitava ulica, raspadu porodičnih vrednosti, o netoleranciji prema svemu što je drugačije i o medijskim manipulacijama…
U «Dogvilu», koji jeste pozorišna predstava, ali i koncert za koji je muziku napisao Marko Grubić, na sceni su glumci Branislav Trifunović, Tamara Aleksić i Milica Majstorović i tri muzičara. Muziku uživo izvodi «Vrooom» u sastavu: Andrijana Belović (glas i klavijature), Jamal Al Kiswani (saksofoni, flauta, gitara, klavijature) i Marko Grubić (bas, gitara, klavijature, loopovi). Narativ se predstavlja glumom, koncertnim izvođenjem i interakcijom sa videom, odnosno scenama na velikom platnu, koje dominira scenografijom.
foto: Vladimir Petrović
Tekstove opominjućih songova napisao je Kokan Mladenović. Izdvajamo « Izolaciju » koju je publika sinoć u kraljevačkom pozorištu ispratila frenetičnim aplauzom.
«Svet nas ne zanima, živimo kako hoćemo,
svet nas ne zanima, imamo svoja pravila.
Svet nas ne zanima, mi van njega živimo.
Mi ne idemo nikuda, mi ne slušamo nikoga,
sve unutar granica, mi smo izolacija.
Menjamo bez promene, tonemo bez pobune,
mi smo stara nacija, mi smo izolacija.
Vreme curi, mi stojimo, svet se kreće, mi gledamo,
ništa tuđe nećemo, ništa svoje nemamo.
Sami sebe napadamo, sami sebe osvajamo,
naša situacija – samookupacija.
Naš grad je najbbolji od svih, jer mi smo ti,
mi smo najbolji i najjači I svet – nek kruži oko nas,
jer mi smo svetlo, mi smo vera, mi smo pravda, mi smo spas!
I sve dok tone oko nas, mi dajemo uvek najgorima vlast,
naš put biće dug, jer jurimo, uvek nazad, uvek ponovo ukrug!
https://www.youtube.com/watch?v=nu4w0AYS-5U
Ostala su još dva dana festivalskog programa A.N.F.I. teatra:
8. jul, petak 21.00
stara zgrada “Elektromontaže”, Čika Ljubina ulica
ONA
Akademija umetnosti Novi Sad i Narodno pozorište, Zrenjanin
režija Mia Knežević
9. jul, subota 20.00
sala Kraljevačkog pozorišta, ulica Toplice Milana
CRVENA, SAMOUBISTVO NACIJE
Centar E8 I Bitef teatar, Beograd
režija: Vojislav Arsić
