IZMEĐU LUDOSTI I HRABROSTI NEMA DILEME

piše Ivan Rajović

Prvi intervju novog gradonačelnika čiji je nastup pokazao da on, sa pozicije najmoćnijeg u gradu, na stvari gleda očima običnog, malog čoveka, što je za početak sasvim dovoljno

Tu, pre neki dan, imadosmo priliku da odgledamo prvo gostovanje novog gradonačelnika na televiziji. Beše to na jednoj od lokalnih televizija, onoj za koju se opravdano sumnja da je pod duhovnim i materijalnim patronatom jednog od predsednikovih savetnika. E, sad, to i ne bi bilo toliko bitno da ta ideološka frakcija ne predstavlja jednu od dve stuje u okviru vladajuće stranke na lokalu koje od početka teško nalaze zajednički jezik što, kako se pokazalo, bitno utiče na kvalitet života Kraljevčana. Ali, imajući u vidu da je dr Predraga Terzića lično premijer postavio na mesto gradonačelnika lako se da zaključiti da je ova druga opcija požurila da brže-bolje „opipa“ strategiju i puls aktuelnog prvog čoveka Kraljeva ( mada mnogi do besvesti koriste sintagmu „Grad Kraljevo“, što je pleonazam koji bi trebalo izbegavati). Za bolje razumevanje onoga što hoću da kažem, važno je napomenuti i to da Terzić , i pored svih kvaliteta koje kao čovek neosporno ima, nije na to mesto došao logikom vrednovanja ili izborima, već kao kompromisno rešenje dve nepomirljive opcije, odnosno dva kandidata za lokalni presto, od kojih je jedan bio njegov prtethodnik. Samim tim jasno je da niko od merodavnih nije imao nikakvih zamerki na njegov dosadašnji učinak?!

No, da se vratimo na temu. Sa zadovoljstvom bi se moglo zaključiti da je novi gradonačelnik pravo osveženje na lokalnoj političkoj sceni kojom decenijama dominiraju stereotipi, delimično modifikovana otelotvorenja seoskih kmetova, nalickanih đilkoša, politikanti bez identiteta, na isti kalup rađeni i razrađeni. Terzić je daleko od toga, nešto sasvim novo i drugačije, a moglo bi se reći da je samopouzdanje, uz inteligenciju i urbani imidž nove generacije, ono što ga krasi, odvaja i uzdiže iznad njegovih prethodnika. Osim toga njemu, bar na startu, ne manjka ni uvid u postojeće stanje kao ni kritički osvrt prema svemu onome što nije dobro. A svima je valjda jasno da ovde ništa nije dobro, ili skoro ništa. I onda imamo situaciju da gradonačelnik, iako iz „jata“ naprednjaka, deluje kao nešto blaži i tolerantniji opozicionar, a ne kao vojnik partije koji po svaku cenu brani neodbranjivo. Zato nismo bili zasuti gomilom epohalnih projekata, okamenjenih gradova, spektakularnih obrta i magičnih rešenja investicijama koje samo što nisu “legle”, već sasvim konkretnim najavama realnog. A ovde, to je bar svima jasno, ni realno ne može da se ostvari bez pomoći odozgo.

Zanimljivo je to da je Terzić, kao i jedan od njegovih prethodnika, bolje rečeno prethodnik prethodnika, prvo krenuo od discipline neposredno podređenih i zavođenja reda u “žutoj zgradi”. A reda, ako smo dobro razumeli, tamo nema, odnosno nije ga bilo do sada. Osvrt na javna preduzeća i njihove direktore deluje frapantno, a o pijančenju i ždranju pojedinih povlašćenih zvaničnika o trošku budžeta da i ne govorim. To je mnogo više i mnogo strašnije od svega onoga što smo mi, pasivni posmatrači, iz dobro obaveštenih izvora uspevali da saznamo. To je skandalozno. I dobro je, bar za početak, da gradonačelnik sve to zna i da je spreman da bez zazora o svemu tome javno progovori. A mogli bismo i mi da dobijemo na uvid račune bahatih bekrija iz lokalnih birtija.

Najavio je gradonačelnik pomoć poljoprivrednicima, sportistima, poslenicima u kulturi i svima ostalima sa naglaskom na vlasnike firmi koje zapošljavaju veliki broj radnika i imaju pozitivne rezultate. Jasno je valjda svima, naglasio je on, da su  jedan „Magnohrom“, Fabrika vagona, „Jasen“ i drugi giganti definitivna prošlost ovoga grada i da bi se trebalo okrenuti faktičkom stanju ovog divljeg nam kapitalizma. Žalosno, ali je tako.

Ono što je najgore, a što smo mogli da čujemo, jeste broj dopisa tražilaca pravde i pomoći koji je stigao na adresu vlasti, a koje niko nije našao za shodno ni da otvori, što najbolje govori o odnosu bivšeg rukovodstva prema ugroženima, jer srećni se ne dopisuju sa gradonačelnicima. A broj je toliki da će Gradsko veće, kako reče Terzić, narednih šest meseci morati da se bavi samo iščitavanjem pritužbi i žalbi. I nek im je Bog upomoć, tim većnicima, za to bi trebalo imati dobar želudac i jake živce.

Mada Terzić, diplomatski, nikoga nije konkretno pomenuo, čitav njegov nastup, od osvrta na potčinjene do najave novih rešenja i pristupa u svim oblastima života, svojevrsna je kritika, čak bi se moglo reći negacija svega dosadašnjeg i potpuni otklon od znanog nam vođenja Grada, koji se pokazao kao pogrešan i poguban, a za šta niko nije snosio nikakvu odgovornost. Naprotiv, kako rekoh na početku, sada već bivši gradonačelnik figurirao je opet kao kandidat dok su aktuelnog „namirili“ mestom zamenika predsednika Skupštine. Prosto rečeno, mudro trezveno, konkretno i što je najbitnije, realno suočavanje sa stvarnošću, problemima koji su svima više nego očigledni i predlozima za novo doba koji će, svakako, vremenom biti nadgrađivani i prilagođavani aktuelnoj situaciji. Ono što je najbitnije, a što moram da naglasim, jeste da imamo gradonačelnika koji sa pozicije najmoćnijeg na stvari gleda očima takozvanog običnog, malog čoveka, a to je za početak sasvim dovoljno.

Posebna priča je enterijer kabineta u koji se uselio novi gradonačelnik. Kako smo imali prilike da čujemo, „literatura“ koju je tamo zatekao najblaže rečeno je poražavajuće odvratna i podobna samo za kontejner, gde je i završila. To, svakako, više govori o konzumentima nego o autorima i izdavačima, ali je jasno kao dan da se od poklonika takve literature i nije moglo bogzna šta očekivati. Uglavnom,  police kabineta od sada će krasiti dela velikih filozofa, klasika, sociologa, ali i lokalnih izdavača i lokalnih veliličina oličenih u piscima biblioteke. I to je za svaku pohvalu, mada ovde ima i drugih pisaca, ne baš omiljenih režimskim cenzorima, ali o tome drugi put.

I da ne dužim, kao kritičar i hroničar ovoga što preživljavamo u protekle dve-tri decenije mogao bih da kažem da sam sasvim zadovoljan prvim nastupom gradonačelnika koji dolazi iz političkog tabora o kojem ne mislim ništa dobro. Ne znam samo zašto i dalje daje značaj aferi sa pola miliona dinara za sajt naprednjaku, ali to je već njegova stvar. Ja i dalje mislim da tu ima nečega, samo sa drugim igračima. Da, govorio je Terzić i o medijima i reklo bi se da bar deklarativno zauzima ispravno gledište,potrebno je samo da to vidimo u praksi i to na našim medijima, a ne da idemo u Aleksandrovac.

Ukoliko je sve tako kako jeste, bez neke preterane egzaltacije moglo bi se reći da za ovaj grad ima nade, ili se bar čini da ima. Ali valja nama biti na oprezu. I sam Terzić zna da svaka promena ustaljenih „navika“ dobro povezanih i u bahatosti ogrezlih lokalnih političkih prevrtljivaca, od kojih su neki već decenijama neizbežni začin svake vlasti, može dosta zla da nanese onome ko bi da ih menja. Za početak, možda je dovoljno i to što ovog čoveka ne moramo da se stidimo kad nas negde predstavlja, budući da je sušta suprotnost sveopštem primitivizmu kojim smo kao i svi paraziti tretirani do sad.

„Eto, nadam se da nisam bila strašna“, reče poznata voditeljka na kraju pomenutog razgovora, melodičnim glasićem medicinske sestre mališanu posle špricanja. Nisam čuo odgovor, ali kao što reče ovaj mladi čovek: „Da bi se neko u ovom trenutku prihvatio mesta gradonačelnika mora da bude lud ili hrabar, a ja ovo prvo  nisam“. A nije ga moguće ni tako lako zastrašiti, to je bar očigledno. I sasvim dovoljno za početak.