Starica na Čemernu živi bez para i kalendara

Ovih dana Kraljevčanin Milan Matijević (86) sprema se za prvenstvo Balkana, koje će se u martu naredne godine održati u Beogradu.

Učestvujem u trci na 200 metara i skoku udalj, naravno u svojoj starosnoj kategoriji, a to je od 85 do 89 godina – objašnjava nam Matijević.

Na naše pitanje ima li konkurenciju, on kaže da će imati, i to baš jaku jer dolaze ekipe iz više balkanskih država. I dodaje da je prošle godine u Bukureštu na balkanskom prvenstvu osvojio dve zlatne medalje.

Bio sam i tamo prvi, ali u kategoriji od 80 do 85 godina starosti i osvojio pomenuta priznanja iako sam učestvovao posle dva preležana infarkta, ali se atletike ne odričem. Navikao sam na tu aktivnost, ne mogu bez trčanja, znate krv cirkuliše i tako održavam vitalnost i umnu i fizičku – kaže Matijević.

Trči on decenijama i kad bi se sve sabralo, pretrčao je kilometre i kilometre, sigurno bi to bila staza, primera radi, dužine kruga oko Zemlje. Ne zna Matijević broj osvojenih medalja jer neke su u vitrinama neke u sanducima, lakše bi bilo da se izmere, pa to iskaže u kilogramima.

Podsećamo se i onih prvih iz njegovog studentskog perioda i one koje je osvojio u Istanbulu, u 76. godini, a samo posle dve nedelje od ozbiljne operacije kolena i uprkos savetima lekara da to ne čini. Istrčao je tamo sa zavojima na kolenima maraton i osvojio medalju.

Inače, u atletiku je ušao davne 1947. godine, kao dvanaestogodišnji dečak, tužan i uplakan pošto je od tadašnjeg trenera podmlatka Fudbalskog kluba Sloga najuren kao jedan od krivaca za izgubljenu utakmicu. I počeo je da trči sprint na sto i dve stotine metara u kraljevačkom Metalcu, zatim uz rad i školovanje, u zagrebačkom Dinamu, u skopskom Rabotničkom.

Kad je u Skoplju završio fakultet vratio se u Kraljevo u svoj matični klub, gde je od 1963. godine bio aktivan takmičar, predsednik kluba, trener… Podigao je u to vreme prilično posrnuli klub, predvodio gradnju atletskog stadiona u Kraljevu, „proizveo” više mlađih, kasnije poznatih atletičara, bio biran za predsednika atletskih saveza Srbije i Jugoslavije…

Nije zbog sporta zapostavljao napredovanje u struci, što bi se reklo, sve što je Milan Matijević radio, radio je za medalju. Kad je završio Ekonomski fakultet, magistrirao i doktorirao na državnom Univerzitetu u Skoplju.

I šta bi Milan posle bio ako ne prvi, na čelu tada uspešnih preduzeća, u dva mandata direktor Robne kuće „Beograd” u Kraljevu, pa direktor Drvnog kombinata „Jasen”, pa istaknuti stručnjak u regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu. Bio je, naravno, i politički angažovan, pa je početkom osamdesetih prošlog veka bio predsednik gradske vlade, pa potpredsednik kraljevačke opštine…

U penziju, sa 42 godine radnog staža, otišao je 2000. godine, a i danas je predsednik Društva ekonomista Kraljeva, Društva za negovanje oslobodilačkih ratova Srbije „Jovo Kursula” u Kraljevu, aktivan je u ovdašnjem zavičajnom društvu.

Dr Milan Matijević je stigao da napiše i više zanimljivih knjiga, hroničar je Kraljeva jer je pisao o zanatima, kolonijama, železnici, sportu i najtraženiju i najčitaniju knjigu o kraljevačkim kafanama, iako je u njima ponajmanje boravio, kao veliki protivnik alkohola i cigareta.

Šta ti pišeš o kafanama, kad si bio? – sreće me i pita moj prijatelj, nažalost danas počivši Mile zvani Glista. Ja mu uzvratim:

Kad si ti bio?

Ja sad otuda idem.

I, šta si video?

Ja, ništa!

Pa, eto ja ono malo što uđem gledam i posle sam uz šetnju razgovarao sa starim kraljevačkim ugostiteljima…

I, tako je nastala najbolja knjiga o kraljevačkim kafanama, posebno od novinara često citirana pa će uskoro uslediti i novo izdanje.

Plan je da to izdanje promovišemo u svim ovdašnjim kafanama – kaže nam autor.

Tako će Milan Matijević nadomestiti ono što je u životu propustio i za šta mu ne sleduju priznanja i medalje, a reč je dakle o podužem sedenju u mnogobrojnim kraljevačkim kafanama.

autor: Miroljub Dugalić

izvor: “Politika”