23. april 2020.
Državni sektor primiće pune plate, ali – šta je 30.000 mesečne pomoći za, recimo, taksistu koji ne radi, ako od tog novca izdržava porodicu; njemu će država da prolongira plaćanje poreza, ali od čega će da plati ako nema primanja, pitaju se pojedini ekonomisti
Srpska privreda uz pomoć države očekuje da ,,preživi” ekonomsku krizu izazvanu pandemijom koronavirusa, koja je u zvaničnom u saopštenju MMF-a okarakterisana kao najveća kriza od Velike depresije, čije će posledice osetiti čak i oni čiji prihodi trenutno nisu ugroženi.
Vlada Srbije usvojila je uredbe kojima je precizirano ko će moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera vrednog 5,1 milijardu evra.
Prema ovim uredbama, svi privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste mere pod uslovom da od 15. marta 2020. godine, pa do dana stupanja na snagu ove uredbe, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto.
Pogodnosti iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije 15. marta 2020. godine, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja. Oni koji su registrovali firmu posle tog datuma, nemaju pravo na ovaj program.
Planom mera odloženo je plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara 2021. godine. Plaćanje ove obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez kamate.
Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja. Isplata će početi u maju i ide u tri rate – maj, jun i jul.
Veliko pravno lice ima pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja. Isplata će se takođe vršiti u maju, junu i julu, u iznosu 50 odsto minimalne zarade za mesec mart.
Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja, pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u pomenutom periodu.
Najavljena direktna davanja za zaposlene od po 30.000 dinara u naredna tri meseca, koja važe za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, prema mišljenju određenog broja onih koji ostvaruju to pravo – nisu dovoljno motuvišuća.
Prema tumačenju jednog knjigovođe, vulkanizeru (koji je sam sebi odredio minimalnu zaradu od 15.000 dinara i na osnovu toga plaća poreze i doprinose od 12.500 dinara), ukoliko dobije navedenu pomoć od 30.000 mesečno, samo bi na poreze “otišlo” 23.000 dinara.
Prema mišljenju Dragana Radovića, ekonomiste i vlasnika beogradske knjigovodstvene agencije “Quatro”, pomoć od 30.000 dinara za preduzetnike, mikro i mala preduzeća je neosporno korisna, ali postoji i “druga stranu medalje“, čije će posledice, kako kaže, biti dugoročne.
– Kroz ovu pomoć država će se zadužiti za neverovatnih 5,1 milijardi evra, ali nema pravih garancija da će sav taj novac da ode tamo gde treba. Navedenu pomoć će država vraćati narednih 20 do 30 godina, a to se nigde ne pominje. Više desetina hiljada ljudi je zbog ove krize ostalo bez posla. Zvanični podatak od 3.500 radnika se odnosi samo na one ,,sa biroa”, a znamo koliko ljudi radi po ugovoru o privremeno povremenim poslovima, što se, naravno, ne evidentira u ,,konačan” spisak- smatra Radović.
On smatra i da je ekonomskim merama drastično oštećen upravo privatni sektor, koji je i najviše ugrožen za vreme pandemije koronavirusa. To je, kaže, jasna diskriminacija države, koja po pravilu štiti ,,državne jasle”, jer javni sektor gotovo da i ne radi od prvog dana vanrednog stanja, a zaposleni u ovom sektoru će primiti pune plate i imati plaćene pune poreze i doprinose, dok su sa druge strane, u privatnom sektoru, poslodavci primorani da otpuštaju zaposlene, jer dolaze u situaciju da nemaju od čega da ih isplate.
– S obzirom na prirodu posla, svakog dana se susrećem sa situacijama gde se diže ,kuka i motika” na poslodavce, jer otpuštaju radnike, jer kao da niko ne shvata nezavidan položaj u kojom su se našli poslodavci. Hotel koji ima 20 radnika ne radi, vlasnik je u kreditima, a mesečna obaveza poreza na imovinu je 1.000 evra. Ovaj čovek trenutno nije u mogućnosti da zaradi ni za sebe i svoju porodicu. Na koji način onda da zadrži 20 radnika i da im isplaćuje zarade? Sa druge strane, radnik u državnom sektoru koji, takođe, ne radi, iz državnog bužeta prima kompletnu platu, sa punim doprinosima. Šta je 30.000 mesečne pomoći za taksistu koji ne radi, ako se zna da od tog novca izdržava porodicu? Njemu će da se prolongira plaćanje poreza, ali postavlja se pitanje, od čega će da plati ako nema primanja? E, ovu stranu medalje niko ne pominje, a to je suština problema – kaže naš sagovornik.
On takođe smatra da je bila pogrešna odluka po ekonomski sistem isplaćivanje svim penzionerima pomoći od 4.000 dinara linearno, navodeći da bi bilo korisnije da su novac dobili penzioneri sa najmanjim penzijama i socijalno najugroženije porodice.
– Penzionerima je zabranjeno kretanje tokom epidemije. Oni u ovim danima sede kod kuće i nemaju gde da potroše novac, koji se na taj način povlači iz opticaja. Novac se ,,izvlači” umesto da se ,,upumpava” u privredu, što je krajnje pogrešno. Oporovak će, stoga, znatno duže trajati, a tri meseca pauze ne mogu se povratiti za 15 dana, pogotovo u uslovima nakon pandemije. Privrednici su zbog toga jako zabrinuti i ne vide izlaz iz ove situacije– zaključuje Radović.
Vlasnica jednog kraljevačkog frizersko-kozmetičkog salona, ocenjuje da prihvatanje navedene pomoći, ,,vuče” i posledice, koje utiču na dalje poslovanje i život.
– Knjigovođa me je danas upoznala sa pravilima, posle čega sam se upitala da li mi ta opcija uopšte odgovara. Gubiti su veliki, nismo radili mesec i po dana. Uskoro ćemo početi sa radom, ali je pitanje koliki će to biti obim posla, s obzirom da su sve proslave verovatno pomerene do jeseni. Sa druge strane, rečeno mi je da ukoliko poslodavac prihvati ove ekonosmke mere, ostaje bez mogućnosti podizanja povoljnih kredita, koji su za mnoge od nas preka potreba – navela je naša sagovornica.
Jovana Ristić
. Moram da reagujem i objasnim Vama na Drzavnim jaslama malo drugaciju matematiku. Dok Vi sedite u toplim i klimatizovanim kancelarijama i primate cak i taj sigurni minimalac (naravno da je to bruka i nedovoljno za zivot) i placene sve doprinose na to privatni sektor SVAKIG meseca razmislja da li ce da ima posla, da li ce da naplati uradjen posao, da li ce da obezbedi novac za poreze i doprinose, kiriju, racune i pratece troskove sto je minimum oko 40 000dinara da bih bio na pozitivnoj nuli. Tako da nemojte da zavidite privatnom sektoru a ako mislite da je toliko njima dobro, napustite Drzavne jasle i slobodno “zaradite” u privatnom sektoru. Srecno!
. Radim u “drzavnom sektoru”, u samofinansirajucoj ustanovi, i moram da reagujem na sledece izreceno u ovom tekstu:
1. “Najavljena direktna davanja za zaposlene od po 30.000 dinara u naredna tri meseca… nisu dovoljno motuvišuća…”
Da li navedeni preduzetnici znaju da je meni, kao i velikom broju drzavnih cinovnika (van Beograda) redovna mesecna plata, sa sve toplim obrokom i regresom, malo preko tih 30.000,00, posle vise od 30 godina staza? Koliko smo mi motivisani da radimo, po toj logici?
2.”… vulkanizeru koji je sam sebi odredio minimalnu zaradu od 15.000 dinara i na osnovu toga plaća poreze i doprinose od 12.500 dinara”
Ko ima sopstveni automobil, i radi dva puta godisnje zamenu letnje-zimske gume, zna da je zamena 4 gume sa balansiranjem istih – od 1.400,00 pa na vise, zavisi od vulkanizera, sto mu dodje 11 montaza/demontaza/balansiranje mesecno…
3. “… jer javni sektor gotovo da i ne radi od prvog dana vanrednog stanja”
Da li pri tome misli i na pripadnike vojske, policije, zaposlene u zdravstvenim ustanovama? Ne znam za ostali deo Srbije, ali u Kraljevu navedeni zaposleni cine ogroman deo ukupno zaposlenih lica, a rade od prvog dana ove pandemije kao da je sve normalno, cesto i bez zastitne opreme.
4. Ovo je vrhunac – “Penzionerima je zabranjeno kretanje tokom epidemije. Oni u ovim danima sede kod kuće i nemaju gde da potroše novac”
Ne znam da li je ovo sam smislio ili mu je neko sapnuo… Po ovoj logici dobro je da jos uvek imamo zive penzionere…