piše Danilo Spasojevic
Kao da sportisti treba da vade fleke političara i politikanata; kao da su sportisti potpisivali Briselski sporazum i žrtvovali državnost zarad nekakvih poglavlja
Nisam gledao otvaranje Olimpijskih igara. Pročitao sam da je bilo skromnije nego što se očekivalo. Naši sportisti su prodefilovali iza srpske zastave. Neki strani komentatori velikih televizija, tako sam čuo, nisu znali tom prilikom da kažu o Srbiji ništa drugo nego da je bila važan učesnik na strani pobednika u Prvom svetskom ratu. Hvala im i za to. Hvala im na priznanju.
Sport je naš brend. Kad već nemate industriju, privredu, nauku, poljoprivredu, držite se bar za sportiste. Oni vam daju lažni osećaj da ste deo razvijenog sveta. Oni jesu, ti naši sportisti, a mi kao gledaoci saživljavamo se s njima i uz njihove uspehe lakše gutamo oporu svakodnevicu.
Sportistima svaka čast, ozbiljno to izjavljujem, njima lično.
Šta se dešava sa sportistima kad silom prilika ili po sudu vremena postanu bivši sportisti? Gde im se izgubi osećaj za korektnost, kako se odreknu viteštva koje su manje ili više pokazivali na terenima?
Politika je preuzela sport (u Srbiji je preuzela i „Sport“, ali to je već naročita tema). Sport je pored izvanrednog biznisa, u kojem se vrte neverovatne sume novca, postao i politički poligon i arena za geopolitičke okršaje. Amerikanci imaju najveću moć, to je preslikano iz politike, i najagresivniji su u nanošenju štete drugima i stavljanje svojih predstavnika iznad zakona. Izdejstvovali su smene krupnih funkcionera u međunarodnim fudbalskim institucijama, tresu po svim oblastima sporta. Svoje velike konkurente, kao što su Rusi, uz pomoć dirigovanih postupaka onemogućili su da u jednom broju sportskih disciplina učestvuju na Olimpijskim igrama zbog navodnog dopinga. Zamislite, isti oni čiji su takmičari (najpoznatiji su svakako veliki šampioni Karl Luis i Merion DŽons, ali i mnogi drugi) priznali da su ih sistemski dopingovali, sada drugima zbog navodnog dopinga zabranjuju da se takmiče. Tako će svet ostati siromašniji za nastup dvostruke olimpijske šampionke Isinbajeve i njenih kolega iz ruske reprezentacije.
Zanimljiva je tema i projektovani supermen Majkl Felps i njegov povlašćeni status, setite se samo kako je u duelu sa našim Čavićem izgubio, a proglašen je za pobednika. Amerika kao supersila pravi poligon za svoje rezultate milom i silom.
Da se sada pozabavimo i državnim, a neki bi rekli regionalnim, temama. Tehnički ministar u tehničkoj vladi, bivši sportista, izvučen iz bazena kako bi uplivao u politiku, Vanja Udovičić, veliki vaterpolista, bivši kapiten i predvodnik odlične generacije srpskih vaterpolista, oglasio se juče. Preneo je srpskim sportistima preporuku Vlade Srbije da se ne intimiziraju sa sportistima sa Kosova i da napuste pobedničko postolje ako se oni popnu. I šta sad?
U podgrejanoj političkoj atmosferi kao da sportisti treba da vade fleke političara i politikanata. Gospodi u tehničkom statusu bih postavio pitanje da li su sportisti potpisivali Briselski sporazum; da li sportisti žrtvuju državnost zarad nekakvih poglavlja? Ne. Sportisti treniraju i takmiče se i pobeđuju ako imaju sreće i znanja. I to je sve. Oni svoju državu brane onim što najbolje rade i nemojte im uvaljivati svoje tovare. Uostalom, kako ste zaštitili i podržali pomenutog Čavića kada je na pobedničkom postolju kao veliki patriota nosio majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija“?
Da ipak rasvetlimo pripremne radove ovakve situacije radi boljeg razumevanja. U martu 2012. godine, izvesna Ulrike Lunaček, tadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, prvi put je lansirala ideju da „Kosovo učestvuje na OI“. Tada je predsednik OKS Vlade Divac odgovorio da postoji Povelja MOK-a, da postoje jasne odredbe i da se zna da Kosovo ne može da učestvuje na OI samostalno, već samo u sklopu Olimpijskog komiteta Srbije, čiji je deo. Ali! Već 2014. godine Vlade Divac i OKS bez reči prihvataju prijem Kosova u MOK. Nisu uložili čak ni formalni protest! Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah zahvalio je tada Divcu što je „stavio individualne interese iza interesa sportista sa Kosova“! Zahvalio je i predsednik Kosovskog olimpijskog komiteta Besim Hasani svojim srpskim kolegama „na njihovom prijateljstvu“. Divac je novinarima kratko rekao da nije raspoložen da daje izjave.
Sada su došle na red te Olimpijske igre za koje smo morali biti spremni, bez lažnog sablažnjavanja i loše glume. Neki su sportisti otišli avionima „lou kost“ kompanija, neki boljim prevozom, smestili su se i čekaju svoje nastupe.
Navijaćemo za njih, kao i uvek iz sve snage, a preporuku bih poslao predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije, ministrima i drugim funkcionerima, pogotovo bivšim sportistima – da se pridruže u Riju predsedniku i prvoj dami, pa da rastegnu na tribinama veliki transparent „Kosovo je Srbija“ i na taj način razjasne svima šta nam je raditi.
Foto: Print Scren YouTube
Izvor: Nedeljnik (http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/portalnews/olimpijske-igrice-umesto-igara)
