18. jul 2020.
Na području Regionalne privredne Komore Kraljevo industrijska proizvodnja je u prvih pet meseci skoro 11% manja nego u istom periodu prošle godine; naše područje je, po ovom parametru, znatno lošije od ostatka zemlje
Na nivou Srbije izvoz je za pet meseci pao za sedam procenata, a uvoz za 9,5%.S druge strane, izvoz preduzeća iz našeg regiona je veći za 3,6%, a uvoz je manji za gotovo 27%. Šta nam sve, uz statistiku po kojoj je, na području Regionalne privredne Komore Kraljevo industrijska proizvodnja u prvih pet meseci skoro 11% manja nego u istom periodu prošle godine. govore ovi naizgled šturi podaci za portal “Krug” govori direktor Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga Zvonko Tufegdžić.
Ova komora pokriva područje devet lokalnih samouprava: Kraljevo, Čačak, Novi Pazar, Gornji Milanovac, Vrnjačka Banja, Lučani, Raška, Tutin i Sjenica.
********
“Dugo putovanje kroz noć” ovim rečima je član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov nedavno ocenio predstojeći period u svetskoj i evropskoj ekonomiji. Kako biste Vi okarakterisali situaciju u kojoj se našla privreda Srbije zbog ove pandemije?
– Neizvesnost. To je reč kojom bih najbolje opisao period u kome se nalazi naša privreda, pa i svetska. Neizvesnost, jer ne možemo sagledati kraj pandemije. Kad bismo znali kada će biti kraj, znali bismo svi, i privrednici i država, šta nam je činiti. Postoje metodologije da se izračuna koliki je period potreban za oporavak, koje mere koje bi trebalo preduzeti, ali sada preduzimamo mere shodno novonastaloj situaciji, mogućnostima samih preduzeća, ali i značajnoj pomoći države. Situacija je utoliko složenija što za našu ekonomiju nije dovoljno da zaustavimo epidemiju u Srbiji. Važno je da se stabilizuje privređivanje i u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri. Današnja svetska ekonomija je vrlo čvrsto povezana. Celo čovečanstvo je pogođeno ovom pandemijom, svi traže rešenje za virus, verujem da će ga uskoro i naći.
Za Srbiju i za područje naše Privredne komore važno je da proizvodnja nije stala ni u ovom drugom naletu epidemije, mnogo jačem nego što je bio prvi talas.
Industrijska proizvodnja januar-maj 2020. godine na području koje pokriva RPK Kraljevo beleži značajan pad u odnosu na prošlu godinu, skoro 11%. To je skoro četiri puta lošije od pada proizvodnje koji je bio na nivou države i koji iznosi 2,6%. Zašto je u ovom delu Srbije indstrijska proizvodnja toliko smanjena?
– Pad industrijske proizvodnje na području koje pokriva RPK Kraljevo iznosi 10,9% i posledica je toga što je u prvom talasu kovida znatan deo preduzeća iz bezbednosnih razloga potpuno obustavio rad, a ostali su smanjili broj radnika. S druge strane, i zbog smanjenja porudžbina iz inostranstva, ali i smanjene tražnje na domaćem tržištu. To su uslovi u kojima su poslovali svi u Srbiji.
Na našem području na ovakav rezultat najviše je uticalo smanjenje proizvodnje u najvećim preduzećima koja proizvode robu široke potrošnje, a pre svega zbog posledica koje pandemija izazvala u Nemačkoj, Italiji, Rusiji i zemljama u okruženju. Time je smanjena tražnja ovih proizvoda. Kao posledica toga ova privredna grana je morala da smanji proizvodnju i da deo radnika pošalje na prinudne odmore, što se odrazilo na čitavu privrednu aktivnost našeg regiona.
Koje su privredne grane zabeležile veći pad prooizvodnje i ima li možda nekih koje u kojima se i u ovim uslovima više prozivodilo?
– Da, ima i onih koji su povećali proizvodnju. Od 18 grana industrije, sedam je zabeležilo rast i to najviše prehrambena i drvna industrija i industrija nameštaja. Ostalih 11 grana beleži pad, najviše proizvodnja kuhinjskog posuđa, odevnih predmeta i električne opreme. Pad od 20% u prvih pet meseci imalo je i snabdevanje električnom energijom, što je razumljivo ako se ima u vidu da je smanjena privredna aktivnost.
I spoljnotrgovinska razmena na području RPKK imala je značajno različite rezultate nego Srbija kao celina?
– Na našem području je zabeležen rast izvoza od 3,6%, a na nivou Srbije izvoz je opao za 9,5%. Najveći udeo u izvozu na području RPKK imaju konstruktcijski delovi od lima, vojna roba, voće i kuhinjsko posuđe. Ovako dobri rezultati su posledica pre svega izvoza i prva tri meseca 2020. godine. Pad uvoza od 26,7% samo na prvi pogled može da raduje. Jer smanjen uvoz pokazatelj je i smanjene proizvodnje. Najviše je opao uvoz automobila, repromaterijala i mašina.
Kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni u uslovima pandemije moram da istaknem ogroman posao koji odrađuje drumski transport! Konsenzus država da nema karantina za vozače u teretnom saobraćaju u tranzitu omogućava međunarodnu razmenu, ali za vozače znači još veći napor jer nigde ne mogu da prenoće. Naša privreda mora da im bude zahvalna jer obavljaju ogroman posao.
Pandemija kovida najpre je pogodila poslovanje u turizmu. Jasno je kako se to odrazilo na ino turizam, a šta je sa domaćim?
– Na našem području imamo značajan banjski i planinski turizam dok je gradski od manjeg uticaja. Naše banje – pratimo podatke za Vrnjačku, Gornju Trepču, Matarušku, Novopazarsku, Jošaničku i Ovčar banju – čine više od 30% srpskog banjskog turizma. Isti je slučaj i sa planinskim centrima, prvenstveno zbog Kopaonika. U prva tri meseca imali smo vrlo dobru posećenost. Naredna dva meseca skoro da nije bilo ni domaćeg turizma, a posle vanrednog stanja je oživeo… Sve u svemu, ako epidemija bude pod kontrolom, mislim da do kraja godine naše banje mogu da se oporave, a i planinski centri u narednoj sezoni.
I privrednici i ekonomisti su saglasni da do kraja godine mora uslediti još neki paket državne pomoći privredi. Većina je saglasna i da to verovatno neće biti pomoć namenjena svima, kao u prvom krugu. Do tada privrednici mogu da konkurišu za kredite iz Fonda za razvoj. Koliko kredita je odobreno predzećima sa područja RPKK?
– Saglasan sam da bi država trebalo da donese novi paket mera namenjen privrednim granama koje su imale najveće posledice izazvane pandemijom. Do tada preduzeća mogu kod Fonda za razvoj Srbije konkurisati za kredit iz programa podrške održanju likvidnosti u uslovima pandemije kovida-19. Fond je do sada odobrio 1.060 kredita za nešto više od 6 milijardi dinara i to je otprilike četvrtina planiranih sredstava. Firme sa područja RPKK povukle su 627 miliona kreditnih sredstava ili 10,45% od odobrenih kredita. Od toga kraljevačka preduzeća su dobila 250 miliona dinara.
U okviru ovog programa postoji i druga linija kredita za firme koje su najviše pogođene poremećenim uslovima poslovanja, a to su one iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja i za njih su uslovi otplate još povoljniji. Do sada je odobreno 46 kredita, od toga na našem području kredit je dobilo 8 firmi: u Raški dve, u Vrnjačkoj Banji jedna, u Novom Pazaru dve i u Kraljevu tri. Ove naše firme su ukupno povukle 54,7 miliona dinara.
Možete li da procenite koje firme imaju najviše šanse da prežive uticaj ove pandemije na poslovanje?
– Mislim da će najveće posledice osetiti mikro i mala preduzeća, a da najviše šansi imaju velike firme koje su dobro poslovale. Odnosno, oni koji imaju unutrašnje rezerve, koji mogu da se reorganizuju i prilagode. Ali preduslov broj jedan je – okončanje pandemije u narednih nekoliko meseci. Ako ipk do toga ne dođe u tom periodu, doći će do novog prilagođavanja privrede, društva i države i naći će se način da živimo i poslujemo sa pandemijom.
Radmila Vesković
