11. septembar 2016.
Na Rudnu, visoravni ispod planine Radočelo, odavno nije bilo više turista kao ovog leta, a među njima je i sve više gostiju sa one strane okeana
Nema mnogo domaćinstava na visoravni Rudno kod Kraljeva koja se isključivo bave seoskim turizmom. Ovo leto možda će biti podsticajno, možda se taj broj uskoro poveća, jer sezona je bila baš uspešna.
– Kao u najbolja vremena – kaže Rastko Milošević, vlasnik konačišta „Selena“. U tom smislu govori nam i Slađana Milikić Sretović, vlasnica pansiona „Nebo“, koja još dodaje da „od početka aprila do septembra nije bilo slobodnog kreveta“. Tako je i u domaćinstvu Milijane Šekler…
Gosti ovde, na oko 1.100 metara nadmorske visine, borave pet ili sedam dana, ali sve češće traže i produžetak boravka, jer je lepo naspavati se u brvnarama, u seoskoj tišini, našetati pešačkim putevima, voziti bicikl, pecati pastrmku, nabrati lekovito bilje, naučiti kako se muzu krave, kosi i prikuplja seno…
Sve to, uz domaću hranu, čist vazduh i prirodu koja je pravi raj. Tako je na Rudnu, iznad manastira Studenice i Gradca, udaljenom oko stotinu kilometara od Kraljeva a trideset od Raške.
Naš prvi sagovornik Rastko Milošević jedino žali što nema više mladih da se ovim poslom bave i podseća nas da je sve počelo davno kad je još Rodoljub Milosavljević podigao i tada bio upravnik doma učenika.
– Đake koji su bili u programu škole u prirodi su obilazili roditelji i sve češće u selu tražili prenoćište, pa smo shvatili da i mi od pružanja tih usluga možemo imati vajde. I tako je krenulo, nas nekoliko se samo tim poslom bavi a novih nema. Znate, nije ovo lak posao – objašnjava Milošević.
U njegovom konačištu za turiste „Selena“ su dve brvnare opremljene prema standardima visokog komfora. Za te potrebe rekonstruisao je i staru porodičnu kuću. Tako gostima nudi pun pansion za 1.800 dinara ili najam brvnare za 2.500 dinara dnevno, u koju se može smestiti šest osoba.
– U slučaju najma brvnare oni su – objašnjava Rastko – dobre komšije, sami sebi ugađaju. A, imao sam, pored domaćih i goste iz Rusije, Engleske, Francuske, Španije, Italije, Austrije… Što se tiče hrane, zatvorio sam krug: štala, njiva, kuhinja, trpeza… Sve je moje, imam svoju stoku i baštu – kaže Rastko.
U ovom domaćinstvu, pored njegove majke Leposave, supruge Dragice, u pomoć oko gostiju priskaču i snaha Radina, sin Dragan i unuka Selena.
Tako je i u domaćinstvu Milijane Šekler, gde je njih deset u porodici posvećeno ovom poslu. U njihovim brvnarama i ugostiteljskom objektu komotno može da boravi tridesetak gostiju u jednoj smeni.
– Mi se, takođe, hranom snabdevamo sa svoje farme i imanja. Planiramo i proširenje smeštajnih kapaciteta, ali još ne znam da li ću za to tražiti kreditnu podršku. Znate, i do sada smo sve ovo sami stvorili. Nego, bilo bi dobro da nam država pomogne i konačno se asfaltira put od Studenice do Rudna, ali to je obećanje od pre par decenija. Što se nas ovde na Rudnu tiče, sve činimo da svaki gost odavde ode zadovoljan. Eto, baš sam ih pitala da li im nedostaje više večernje zabave, međutim i mladi ljudi kažu da im to ne treba, da više vole da slušaju tišinu – objašnjava Milijana Šekler.
Gore, pod brdom je ugostiteljski objekat Slađane Milikić Sretović, bivše profesorke matematike, koja je pre nekoliko godina napustila katedru u Kraljevu i ovde, na dedovini, podigla tri brvnare pa sada nudi smeštaj za oko dvadeset gostiju u jednoj smeni. Poslužuje nas domaćim sokom i nudi tek pripremljenu sarmu koju, kaže, „posebno vole Amerikanci“.
– Začudo, ove godine baš je bilo više Amerikanaca, dolaze po preporuci naših ljudi. No, letos je bilo manje drugih inostranih gostiju, a nije razlog smanjeno interesovanje već do rezervacija pre stignu naši domaći gosti pa za strance, nažalost, ne bude dovoljno mesta. Inače, kod mene najam kuće košta 2.500 dnevno ili 2.350 pun pansion, uz neograničenu potrošnju hrane i pića a gosti mogu koristiti i naše bicikle. Za obolelu decu i jednog pratioca sedmodnevni boravak ne naplaćujemo – kaže bivša profesorka Slađana.
I, tako, živo je na Rudnu, puno je gostiju, samo je prazan onaj dom učenika od kojeg je sve, kako nam Milošević reče, krenulo. Taj objekat jeste u međuvremenu rekonstruisan ali turizmom ne može, ne bar uspešno, da se bavi gradska vlast.
Autor: Miroljub Dugalić
izvor: “Politika” (http://www.politika.rs/sr/clanak/363203/Amerikanci-vole-Sladinu-sarmu)
