Pominjanje imena premijera i govor predsednika Nikolića pratili gromoglasni aplauzi, možda bi aplaudirali i ljubitelji atletike, ali za njih nije bilo mesta!
Da je ovdašnja vlast u Srbiji spremna na sve vrste transformacija kako bi o sebi u javnosti stvorila sliku uzajamne pripadnosti narodu i naroda njoj, pokazuje i čin nedavnog svečanog otvaranja Atletske dvorane u Beogradu i međunarodnog atletskog mitinga u istoj.
Poučeni lošim iskustvima sa otvaranja i zatvaranja Evropskog prvenstva u vaterpolu, kada je publika glasno izviždala prisutnog predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, a istu reakciju iskazala i prilikom pominjanja imena predsednika Vlade Aleksandra Vučića, organizatori Atletskog mitinga su u novosagrađenu atletsku dvoranu za čin otvaranja pozvali predstavnike Ministarstva odbrane, Generalštaba, Vojske Srbije i ostale državne službenike i službenice. Produženo radno vreme i premeštanje iz kancelarijskih fotelja na stolice tribine ali, čik, da je neko smeo da zevne, a kamo li zvizne! Prilikom pominjanja imena premijera i govora prisutnog Tomislava Nikolića, čuo se gromoglasan aplauz. Verovatno bi aplaudirali i svi pravi ljubitelji atletike i armija bivših atletičara i atletskih poslenika, da su bili prisutni. Ali nisu, jer za njih nije bilo mesta!
Oni su mogli da se zadovolje direktnim prenosom na drugom kanalu Javnog servisa, i to za beznačajnih pet dinara, koliko iznosi dnevna pretplata. Na istom, ali radijskom servisu, proslavljeni Dragutin Topić je govorio o tome da nije mogao da obezbedi ulaznice ni za najbolje prijatelje, jer nikada nije vladalo toliko interesovanje za jedan atletski miting.
Kapacitet dvorane je 1000 mesta na tribinama, pa nije ni čudo da se zbog pažljivog odabira posetilaca, nije moglo izaći u susret svim ljubiteljima atletike koji su želeli da uživo na prvom međunarodnom atletskom mitingu „Serbian Open Indoor“ vide Ivanu Španović, Amelu Terzić, Mihaila Dudaša i ostale atletičare iz 15 država učesnica.
Elem, nedavno je u Beogradu održana „Trka za mir“ koja je imala za cilj da pokaže sa čim se suočavaju svi koji beže od strahota ratnih razaranja. Dok su trkači slali poruku mira, njih su simbolično pratila dva tenka, i na taj način kreirajući metaforu podsetili na sudbinu svih koji, čuvajući živote svojih porodica, beže od rata.
Ovim skraćenim poređenjem želeo sam da kažem da su učesnici obe manifestacije bili po nečemu slični. Ipak, neki na ulici, drugi u dvorani!
Dragan Blagojević
