piše Rade Velizarov Erac
Tražili knjige mom Radoju, dokaze i uplatnice… Država su oni, a porez mora da se plaća. Kažu: „Država ište poreza, a mi smo tu da ti zatvorimo radnju…“
Nas su, Radovane, saterali u „kolhoz“… Tako se to tad zvalo… Staro, mlado, muško, žensko.. Svi, kažu, moramo da budemo isti… Nema druge…
Zemlju su nam otimali i davali neradnicima. Posle su moje njive bile u parlogu.
Burad sa rakijom sam krio u stogovima sena…
Brata Radoja mi isteraše sa posla. Našli mu da je pred kraj rata, krio Vasića, gore u vajatu. Tužili ga neki… Jedva robiju izbegao…
Moj Radoje je bio pismen, završio trgovačku akademiju, još pre rata…Posle se koprcao da preživi…Srećom, od oca nauči i nešto od kovačkog zanata…
Tako ti moj Radoje posta industrijalac. Dole na raskrsnici, na četiri stuba, pod krovinom, podiže potkivačku radnju. Okačio tablu, cenovnik, sve po zakonu… Dolazili ljudi sa stokom, on razradio posao… Sirotinji nije naplaćivao… Gvožđe za potkovice po otpadima kupovao. Sve po zakonu…
Leti i nekako… Ona krovina ga štitila od sunca.
Zimi, kad udari košava, beše baš gadno… Navuče moj Radoje jevtiku.. Oboleo… Sa jedne strane ga grejala kovačka vatra, a sa druge ga tukla promaja…
I banuše opet oni isti… sa tašnama i „pelikanom“ u sakou. Oni koji su nam zemlju otimali. Isti, bre… Poslali ih ovi iz opštine…
Tražili knjige mom Radoju, dokaze i uplatnice… Država su oni, a porez mora da se plaća…
Vele: „Radoje, takva i takva stvar… Država ište poreza, a mi smo tu da ti zatvorimo radnju…“
Moj ti Radoje pogleda okolo u ona četi bagremaka koji mu iznad glave drže krovinu… Zamuti mu se u glavi od dima… U očima mu se ugasi kovačka vatra..
Sede na nakovanj, tek da pita…
– Velite, vakat je da mi zatvorite radnju!?
– Mora tako, zakon je zakon, Radoje… Složili su se i drugovi iz Komiteta… radnja mora da se zatvori – reče mu onaj sa „pelikanom“ u sakou.
Radoje pogleda okolo u ona četiri bagremaka, koji mu iznad glave drže krovinu… I pokaza garavom rukom…
– Ela… ela, ako vas Bog dao… zatvorite, bar sa dve strane, da me više ne bije promaja…
To sam hteo Radovane da ti ispričam istinu… Tako je bilo.
– Čuvaj se, Radovane, čuvaj se, od promaje…
