Priča o oskrnavljenoj reci i promašenoj investiciji

8. februar 2020.

U martu 2018. godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odobrilo je početak radova na izgradnji mini hidroelektrane Brevina u Parku prirode Golija investitoru BREVINA d.o.o; MHE Brevina još uvek ne radi, a reka…

Od meštana saznajemo kako mini-hidroelektrana „Brevina“ nikada nije ni proradila. Čujemo i sumnje kako investitori subvencije dobijaju, iako ne proizvode ni to malo struje na koju su se obavezali i u ime lažne zelene energije napravili štetu na samoj reci i njenim obalama.

Ipak, za reku i krhki ekosistem u njoj i oko, bolje je što elektrana ne radi, jer voda, sa izuzetkom male količine koja ide kroz cevi, gde ih je na jednom mestu i probila, ostaje u svom koritu, plaha, hladna i brza, kakva je uvek i bila, sa obiljem izvora, ptica i šume okolo.

Gradeći mini hidro-elektranu, razrovali su postojeće puteve, izmenili konfiguraciju zemljišta na mestu gde se Brevina kroz šumu jasika probijala do svog ušća u reku Studenicu u zaseoku Nikoljača, a par kilometara uzvodno stoji betonsko ruglo vodozahvata koje reku neprirodno preseca i svedoči o bunilu i pohlepi jedne mračne epohe u savremenoj i još uvek aktuelnoj istoriji Srbije kad su naslednici onih koji su uništili fabrike i osiromašili stanovništvo shvatili da su im samo još prirodni resursi ostali za bezočnu eksploataciju i dalje uništenje  „u ime progresa”, a zapravo zbog sopstevnog profita.

Brevina teče sa visoravni Rudno kroz Park prirode „Golija“ i samo par kilometara od manastira Studenica se uliva u istoimenu reku. Kvalitet vode na ovoj reci je prve klase, a gradnja mini hidroelektrane na njoj zapretila je i populaciji potočne pastrmke, rakova i celokupnoj biosferi, kao i izvorima u njenoj blizini.

Tekuće vode ribarskog područja „Golija” uglavnom imaju stabilne proticaje koji se bitnije ne smanjuju ni u periodu malih voda, tako da su proglašeni za zaštićena izvorišta nacionalnog i regionalnog značaja. Najveći deo tekućih voda Golije pripada salmonidnom regionu. Tekuće vode slivnih područja Studenice, a i ostalih manjih pritoka, imaju velike proticaje koji se ne smanjuju ni u periodu malih voda, gde je potočna pastrmka dominantna.

Hodajući ovim putem, moguće je nad rekom pratiti let vodomara, vodenog kosa, gde nestvarnom brzinom proleće uzvodno i nizvodno. A ponekad se na kratko zaustavi na kamenu. Tu je on negde, ali budući mali i brz, teško ga je uočiti na fotografiji.

Za jedan izvor u blizini reke sa sigurnošću znamo da je uništen bagerima. Za ostale bi meštani ili poznavaoci terena trebalo da izvrše uviđaj. Ovaj je odoleo.

Jedan od tragova “intervencije” investitora (zamazivanje betonom korita sa plavim i smeđim kamenjem koje reci daje živopisnot i kolorit) koji će Brevina svojom bujicom da sruši pri prvoj većoj kiši i napravi tok kakav njoj odgovara.

Vodozahvat i betonska brana presecaju reku i blokiraju put ribama i rakovima. „Gradilište MHE „Brevina“ na rečici Brevini, desnoj pritoci Studenice, predstavlja tipičan primer narušavanja koncepta zaštite prirode. Rečica Brevina, prvoklasan pastrmski vodotok, pregrađena je na oko 40 m uzvodno od vodozahvatne građevine i kroz putni propust uvedena u običan zemljani kanal, dok je prirodno korito ostalo potpuno suvo. Na trasi derivacionog cevovoda obavljeno je nasipanje puta, često na štetu prirodnog korita, koje ima redukovanu širinu. Vodozahvatna građevina se nalazi u III stepenu zaštite gde je gradnja dozvoljena, ali se postavlja pitanje celishodnosti gradnje MHE u rezervatu biosfere, sa teškim ekološkim posledicama, pogotovo što to nije objekat od javnog značaja“, delovi su navoda prof. Ratka Ristića u Završnom stručnom izveštaju Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za projekat „Smernice za održivo planiranje i upravljanje slivnim područjima malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim dobrima“.

Ovako bi izgledao famozni biološki minimum.

Lažna riblja staza za kaskadama za riblju zabavu i slalom ili…?

Betonirani usek uzvodno od brane.

Na ovom mestu je u februaru prošle godine i nastala čuvena slika „betoniranja reke“ koju smo imali prilike da vidimo na društevnim mrežama gde se raširila i u nekoliko glasila koju su ovu poražavajuću sliku prenela javnosti.

Dok su radovi bili u toku, na grupi inicijative Sačuvajmo planinske reka Kraljeva i u medijima koji su njihovo izveštavanje o stanju zatečenom na Brevini preneli, čitali smo tada: „Samo pedesetak metara od granice zaštićenog područja podignuta je mašinska zgrada. Nekoliko kilometara kroz šumu do vodozahvata preko blatnjavog puta, na kome se vide tragovi građevinskih vozila, nailazimo na radove. Malodušni radnici se ne obaziru previše na pridošlice jer žure da završe posao do mraka. A upravo rade nešto, za sve nas koji nikad ništa slično nismo videli, u najmanju ruku veoma čudno – „betoniraju reku“. Naime, postavljaju betonsku kocku usred rečnog korita, iz koga su vodu skrenuli sasvim preko puta. Ne shvatamo da li će ta kocka biti brana ili skretnica, jer je betonska brana napravljena koju desetinu metara niže. Radnici su sami na lokaciji, šefova nema, niti bilo koga da nam odgovori na pitanje. „Sve su to pare, sve je ovo zbog para…“, kaže rezignirano jedan od njih. Nastavljaju s poslom u smeši maltera i hladnoj vodi do kolena. Na obali im tinja slabašna vatra koju su naložili da ugreju ruke u pauzi.”

Tok reke preusmeren preko kolskog puta i nikom ništa. Autima, terencima i traktorima se da proći, ali za pešake nema prolaska, moraju okolo, preko brda.

Na pojedinim mestima možemo videti kako cure cevi, a voda ispira šljunak u koje su zakopane i otkriva tragove nedela.

Analizom rezultata, u ribolovnim vodama područja zabeleženo je prisustvo 6 vrsta riba. Ribarsko područje „Golija” je prema abiotičkim i biotičkim karakteristikama voda tipično salmonidno, pa je potočna pastrmka najčešća i često jedina vrsta, posebno u potocima i rekama na nadmorskim visinama iznad 500 m.

Na ovakvim mestima je huk reke dubok i mističan. Ovde Brevina priča svoju priču. Žao nam je što nije ni vreme ni mesto da vam pokažemo više slika koje svedoče o njenoj silini, lepoti i svežini.

Stara vodenica. Nekada je ovaj kraj bio živ i ljudi su koristili reku u mnoge svrhe.

Mala digresija. Tragovi nekadašnjih sistema navodnjavanja bašti i njiva u blizini reke.

Na ovom mestu se Brevina uliva u Studenicu. Do skora je ovaj predeo izgledao sasvim drugačije.

Nekadašnji krajolik ušća Brevine u Studenicu je izmenjen. Jasikova šuma, mesto uspomena i nestvarne lepote je sada razrovano, a idilična šuma kroz koju se reka probijala u svom donjem toku je posečena.

Posunovraćeno drvo, tragovi prolaska bagera.

Na pedeset metara od mašinske zgrade stoji tabla koja ukazuje da bi područje u koje ulazimo trebalo da bude zaštićeno. Ali izgleda ne od svih.

Kako je Park prirode “Golija” uredbom Vlade Republike Srbije proglašen i stavljen pod zaštitu i radi trajnosti i kvaliteta osnovnih prirodnih resursa – vode, zemljišta i biljnog pokrivača i geonasleđa predstavljenog brojnim vodenim objektima i pojavama u vidu izvora planinskih vodotoka i tresavskih jezera, ne možemo a da se ne zapitamo: Čemu uopšte služi ovakva zaštita?

Na mestu gde su nakad bila vitka stabla i hladovina, sada su korovom zarasle izbočine ispod kojih su zakopane cevi.

Tabla sa preciznim navodima investitora i izvođača radova se već srušila. Nisu ni sklonili trag o svom nepočinstvu. Ovo govori o njihovoj bahatosti i potpunoj neobazrivosti prema meštanima na čijem su terenu činili štetu pod nazivom radovi i na kraju ostavili svoje ruglo.

Mašinska zgrada. Probali smo da nađemo dozvolu za izgradnju MHE Brevina na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali nismo uspeli.

Nema ni traga ni glasa od zaposlenih, samo kamen koji umesto katanca “štiti” ulaz u postrojenje.

Ovde je trebalo da otiče voda iz cevi. Ko se zagleda, videće tanak mlaz kako curi i pravi na ovom ispustu baru u kojoj se hvata žabokrečina.

Tekst i slike preuzeti su sa stranice Sačuvajmo reke Srbije uz saglasnost autorke teksta i fotografija