12. februar 2020.
I ove godine, svečanom liturgijom i sečenjem slavskog kolača u Crkvi svete Trojice u Kraljevu, ovdašnje zanatlije nastavile su tradiciju slavljenja esnafske slave, koja je nekada predstavljala vid borbe za socijalnu pravdu
Iako je danas sve teže naći mlade zainteresovane da uče zanate, on i u eri modernih tehnologija ima mesto na tržištu, poručile su danas kraljevačke zanatlije, slaveći Sveta tri jerarha. Među okupljenima ispred Crkve svete trojice bilo je najviše zanatlija mašinske i elektrostruke, ali i pekara, mlekara, poslastičara, zidara, obućara, krojača. Svi oni prisustvovali su jutarnjoj liturgiji i sečenju slavskog kolača.
Pogledajte jutrošnje kadrove iz Crkve svete trojice u Kraljevu: https://www.youtube.com/watch?v=Pqp6Zh1Q5Wk&t=58s
Predsednik Udruženja zanatlija Kraljeva, koje je i dalje neformalnog karaktera, kaže da je njihova želja da rade na povećanju broja zanata i zanatlija u Kraljevu:
– Malo je i zanata, i zanatlija u Kraljevu, a i na sve načine pokušavamo to da promenimo i da njihov broj povećamo.Mladi nisu zainteresovani za zanate, ali mi mislimo da je zanat zlatan. U Kraljevu ima najviše zanatlija mašinske struke: limara, mehaničara, auto-limara, parnogrejača i vodoinstalatera, a „izumrli“ su zanati poput kazandžijskog, vunovlačarskog za koje više odavno nema interesovanja – kaže predsednik Udruženja zanatlija Kraljeva.
Pogledajte celu izjavu Vladana Jelića:
Jutrošnju liturgiju služilo je sveštenstvo eparhije žičke, a slava zanatlija ima i svečani deo – večeras u 18 časova u restoranu “Nacional”, a sutra ujutru, u istom restoranu i tradicionalni doručak, koji i dalje zovu “zanatska popara”, mada se, kažu, popara sada najmanje služi.
Dr Milan Matijević, hroničar Kraljeva, podseća da je 1847. godine knjaz Aleksandar Karađorđević doneo Uredba o esnafima. Tada su u Kraljevu formirani esnafi i počelo je slavljenje esnafskih slava koje su vremenom prerasle u zanatske. Slavlja nije bilo tokom okupacija grada, ali su slave i tada obeležavane u zanatskim radnjama ili u porodicama viđenijih zanatlija, a tokom dva svetska rata održavane su liturgije u crkvama. U masovnom streljanju oktobra 1941. u Kraljevu je stradao veliki broj zanatlija.
– U kontinuitetu, zanatska slava u Krajevu obeležava se od 1986. godine. Inicijativa je krenula od Odbora za privatno zanatstvo u Regionalnoj privrednoj komori, gde sam radio. Uspeli smo da napravimo i monografiju „Tradicija zanatske slave u Kraljevu“ – podsetio je Matijević, ističući da su pre skoro jednog veka najbrojniji bili trgovački, potkivački i abadžijski esnafi.
Pogledajte celu izjavu Milana Matijevića:
Uloga domaćina slave prelaznog je karaktera i ona predstavlja veliku čast za izabranog zanatliju. Đorđe Basarić iz firme „Termogen inženjering“), koja se bavi izvođenjem termotehničkih instalacija grejanja, hladjenja i ventilacije, zajedno sa kolegom Mirom Karapandžićem (firma “Kesten”), domaćin je ovogodišnje slave i tako nastavlja porodičnu tradiciju, jer je pre više od dve decenije njegov tast, osnivač „Termoplusa“ takođe bio domaćin slave kraljevačkih zanatlija.
Pogledajte celu izjavu Đorđa Basarića: https://www.youtube.com/watch?v=VQrcawlPNIQ
Nekada su zanatske slave slavljene u kući domaćina u kojoj je priređivan zanatski ručak, ali je to druženje kasnije preraslo u zanatske zabave koje se sada priređuju u restoranima.
Zanatska slava jedan je od dana u godini kada zanatlije žele da više obraćaju pažnje jedni na druge. U Kraljevu, sa prekidima tradicija slavljenja tri sveca koji su simbol zanatstva traje – više od 137 godina.
Zanatska slava, kažu, propoveda poštenje u radu i podizanje zanatskog podmlatka, ali se ne zaboravljaju ni oni kojih više nema, pa se u obredu koji prethodi sečenju slavskog kolača pominju imena preminulih zanatlija. Novi domaćin bira se na tradicionalnom „zanatskom doručku“ dan posle zabave zanatlija.
. Mogao bi hroničar da predloži da se eshumiraju žrtve komunističkom divljanja iz 1944, 45 a nalaze im se kosti na više lokacija.