Stradanje reke Gokčanice

19. jun 2020.

Od 2017. godine, tri od pet kilometara duge reke nalazi se u cevima, a investitor i vlasnik minihidroelektrane je meštane ostavio sasvim bez vode za jazove i zalivanje, otežavši im time svakodnevne poslove i život

Reka Gokčanica, nastala od tri manje rečice koje se slivaju sa obronka Željina i Studene planine: Kolske i Predolske, a zatim i Rudnjačke, protiče kroz istoimeno selo u kome ima sve manje stanovnika. Reka je dugačka oko pet kilometara, a poslednja tri su u cevima. Od 2017. godine, meštani u donjem toku imaju i tu nesreću da je njihovu reku uzurpirao investitor i vlasnik MHE Perovac i ostavio je sasvim bez vode za jazove i zalivanje, otežavši im time svakodnevne poslove i život.

Ne samo da iz reke uzima skoro svu vodu, što u načelu ni nakaradnim zakonima o MHE nije predviđeno, već je na brdu iznad posekao i šumu crnog bora staru 40 godina da bi napravio dalekovod, nego je i „nedododirljiv“ i kod inspekcije. Naime, inspekciji su meštani mnogo puta pisali žalbe o koje se ona oglušila, tako da sada s pravom smatraju da je vlasnik elektrane svojim vezama u lokalnoj samoupravi uspeo da izvrši pritisak i korumpira brojne činioce čija reakcija u ovom problemu izostaje.

U izveštaju profesora Ratka Ristića “Smernice za održivo planiranje i upravljanje slivnim područjima malih hidroelektrana” možemo da pročitamo kako: “Na slivu reke Gokčanice uočena su dva objekta (MHE „Perovac“ i MHE „Igrišt“), koji su eksplicitni primeri lošeg planiranja, ugrožavanja prirodnih vrednosti, neodgovorne gradnje i još goreg upravljanja… MHE „Perovac“ ima nefunkcionsalnu riblju stazu (pogledati podpoglavlje 2.1.), a hidrometrijsko merenje obavljeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata, u periodu malih voda (29.11.2018.), pokazuje drastičnu razliku u proticaju: Quzvodno=0,387 m3/s, dok je Qnizvodno=0,029 m3/s. Dakle, količina vode koja se uvodi u derivacioni cevovod veća je više od 13 puta od količine koja se ostavlja u rečnom toku, kao tzv. „biološki minimum“. Iznad mašinske zgrade MHE „Perovac“ postavljen je dalekovod kojim se električna energija vezuje na mrežu EPS. Problem je u tome što je za potrebe postavljanja stubova dalekovoda formirana proseka (čistom sečom) kroz kulturu crnog bora, koja je uspostavljena pre 35-40 godina, na serpentinitskoj goleti. Sadnja, održavanje zasada i kasnija nega i upravljanje ovakvim površinama, veoma je zahtevan posao, kojim se obezbeđuju vredne ekološke i ekosistemske funkcije, a sve to se marginalizuje, zarad proizvodnje energije iz „obnovljivih izvora”.”

Reka Gokčanica, na kratkom potezu gornjeg toka, slobodna

Svedočenje o tome kakva je reka nekada bila:

“… Deda Božo je ostao u sećanju kada smo zajedno čuvali svinje kod vodenice u slivu Predolske i Borovske u Gokčaničku reku. To bi moglo da bude u leto 1931. ili 1932. godine. Deda je nosio zubun i torbu na leđima u kojoj je držao kukuruz čime je mamio svinje da ga prate. Sa sobom je vodio konja sa džakovima kukuruza namenjenih da se u vodenici samelje.

Išao je ispred svinja ponavljajući gici…gici… gici, dok sam ih ja sa prutom priterivao da se ne rasturaju.

Dok su se svinje u blizini vodenice zanimale vađenjem korena iz vlažne

zemlje, deda se bavio mlevenjem. Kod velikih vrućina, kojih je bilo u obilju, mi čobani skidali smo se goli i kupali u ne baš dubokim virovima reke Gokčanice, pecajući usput ribe i rakove…”

izvor teksta i fotografija: FB stranica: Sačuvajmo reke Srbije