18. avgust 2020.
Kako je spavati u sobi koja smrdi na ćumur i skidati masne naslage sa nameštaja – to znaju stanovnici dela Beogradske ulice u Kraljevu u blizini roštilj objekata u tom delu grada
Stanovnici ovog dela grada kažu da nisu mirni ni danju ni noću – danju od dima koji ulazi u stanove, a noću od smrada koji se uvukao u posteljinu, zavese, presvlake, nameštaj…
– Veš moram da sušim u dnevnoj sobi. Ne smem da iznesem na terasu, jer se usmrdi na ćumur, a beli veš požuti. Na nameštaju i prozorima su masne naslage, o terasi da vam ne pričam – kaže Ivana Mačužić, koja živi u zgradi preko puta ovog objekta.
Jasni Ranković roditelji žive u istoj zgradi, u stanu koji gleda na Beogradsku ulicu. Ona je poslednjih meseci uputila nebrojeno dopisa: i kraljevačkoj i republičkoj ekološkoj inspekciji, komunalnoj inspekciji, drugim pojedinačnim inspekcijama u okviru ovog odeljenja… tražeći da “mesaru/pečenjaru NID ili zatvore ili nalože vlasnicima da ugrade filtere za prečišćavanje”. Odgovor dugo ni od koga nije stizao.
A onda je 28. jula, najzad, stigao i dopis inspekcije za zaštitu životne sredine u kome piše da ova inspekcija nije nadležna!
“Inspekcija za zaštitu životne sredine nema nadležnosti u postupanju kada su u pitanju dim i neprijatni mirisi sa roštilja, ćevabđžinica, pekara. Pokušajte da problem prijavite građevinskoj ili protivpožarnoj inspekciji.” – stoji u dopisu inspektorke Gorice Đurović.
Da li je zaista moguće da inspekcija za zaštitu životne sredine ne može da kontroliše šta u vazduh ispuštaju dimnjaci iz kuhinja poslovnih objekata?! Svejedno da li iz restorana, ćevabdžinica, pečenjara ili pržionica za kafu…
Da, moguće je prema Zakonu o zaštiti vazduha onako kako ga tumače u inspektori za zaštitu životne sredine. Inspektorka Gorica Đurović je za portal “Krug” pojasnila:
– Možemo da naložimo merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja, ali njih Zakon o zaštiti vazduha definiše kao ‘stacionarnu tehničku jedinicu, uključujući i postrojenje…”. Ćevabdžinice, pržionice i slično, nemaju nikakvo postrojenje ili kotlove, tako da ne spadaju u stacionarni izvor zagađivanja. Već godinama na našim seminarima govorimo o ovom problemu, ali u zakonodavstvu još ništa nije promenjeno – rekla nam je inspektorka Gorica Đurović.
U odgovoru Jasni Ranković inspektorka još je i preporučila da problem prijavi građevinskoj ili protiv požarnoj inspekciji. Rankovićeva je to i uradila, a i pokrenula peticiju na sajtu Peticije online
Možda će se naći neko iz ovog komšiluka ko će reći da ovaj dimnjak i nije tako veliki problem i da postoji neki još veći. Takođe, i da ćevabdžinica i pržionica ima u svim delovima grada i širom Srbije i da svi – nesmetano rade. Ali, poražavajuće deluje saznanje da bi sa ovakvim tumačenjem zakona neko mogao bukvalno u vaš prozor da okrene dimnjak, a da inspekcija za zaštitu životne sredine ne bi mogla ništa da preduzme. Ili nešto nije u redu sa Zakonom o zaštiti vazduha, ili sa tumačenjem njegovih odredbi.
R. Vesković
. Vaše je da naučite da spavate ….spavate i spavaćete ….
. A kako spavati u stanovima u Jug Bogdanovoj ulici, ispod kojih od šest ujutu, do jedanaest uveče, već godinama, nemamo mira od bahatosti iz jednog kafića? . Lupaju, škipe stolovima i stolicama, kikoću se,vulgarni su, ponekad urliču. Znaju da im niko ništa ne mpže. Ili tako veruju. Svuda smo tražili pomoć i pravdu, ali vlasnici su ,,važni” ljudi, pa je rezultat nula. Hoćete li vi, Radmila, pisati i na tu temu? Red je da se otvoreno o takvim problemima progovori. Možda će biti nekakve vajde. Možda. Probajte.