15. decembar 2017.
Čudim se: šta li radi ova žena, dok ona mirno gleda kako se plamen diže u visine; malo se udalji i, gle još jednog čuda, snima kako kontejner gori, a narod prolazi i – ne reaguje!
Kraljevo, ugao Jug Bogdanove i Ulice oktobarskih žrtava. Dan: petak, 15. decembar 2017. godine. Vreme: 17 časova. Sa terase vidim: pored dva kontejnera, na samom uglu pomenutih ulica, zastaje mlađa žena, u dugom zimskom kaputu, sa tašnom u rukama. Gleda levo-desno, pa na vrh kontejnera, iz kontejnera izvlači papire, kese, plastiku, šta li? Narod prolazi trotoarom, ne obazirući se na nju. U jednom trenutku, mlađa gospođa izvlači upaljač i, gle čuda neviđena, papiri se za tren pretvoriše u plamen visine više od metra. Čudim se: šta li radi ova žena, čemu ovo? Ona, ništa. Mirno gleda kako se plamen diže u visine. Malo se udalji i, gle još jednog čuda, snima kako kontejner gori. Snima! Narod i dalje prolazi. Nikom ništa. Na udaljenosti manjoj od metra, parkiran sivi džip. Hoće li se plamen smanjiti, ili će zahvatiti i auto? Šta je sa narodom, zašto niko ne reaguje?
Kontejneri koji gore, (pre mesec dana), u Ulici cara Lazara
Odlučujem da siđem i nešto preduzmem. Istog trenutka, kao da je znala moju nameru, mlađa godpođa u zimskom kaputu i sa tašnom u rukama, polazi. Vidim, posle desetak koraka, skreće u zgradu sa dva ulaza. Nestaje u građevini sa devedesetak stanova. Bravo, gospođo! Čestitam na junaštvu. Treba biti heroj i pred toliko prolaznika uraditi to što si uradila. I proći nekažnjeno!
Desetak minuta kasnije, stigla je vatrogasna ekipa. Nažalost, dok sam se snašao za fotoaparat, uspeo sam samo da snimim ugašene kontejnere.
I to je nešto, barem da se zna gde je ova gospođa snimala sopstveni vandalizam.
M. Slavković
