5. jun 2016.
U vreme života ovog pisca, prosečan broj reči izgovorenih u toku jednog dana iznosio je oko 21.000, a danas đaci dnevno izgovore samo oko 100 različitih reči
Da li je Šekspir naš savremenik, ili sagovornik, pitanje je koje je bilo tema književne večeri u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“. Prof. dr Zorica Beočanin Nikolić govorila je o Šekspiru kao našem sagovorniku.
„Naša zemlja ima veliku tradiciju obeležavanja Šekspirovih jubileja. Htela sam da se poigram i kažem da Šekspir treba i može biti naš sagovornik, baš u Kraljevu, gde svako ko dolazi kao gost oseća posebno poštovanje i pijetet, ne samo zbog tradicije manastira Žiča, već zbog velikih, autentičnih glasova što dolaze iz ovog grada“- rekla je Beočanin.
Laza Kostić je bio prvi prevodilac Šekspira na srpski jezik. Njegovo stvaralaštvo je poredio sa božanskim, što je i bilo uobičajeno za evropski romantizam. On je ispevao pesmu o Šekspiru povodom obeležavanja tristote godišnjice od rođenja Šekspira.
„Ovo je zaista godina gde se obeležava jubilej koji povezuje, možemo reći, taj početak modernog doba ili ranog modernog doba i naše postmoderno doba. Važno je da vodimo aktivne dijaloge sa Šekspirom na brojne teme o kojima možemo da razgovaramo sa njim. Jedan savremeni filozof je rekao da mu se čini da je celokupna filozofija postavljanje pitanja koja se nalaze kod Šekspira“ –navela je Beočanin.
Poznato je da je u doba života ovog velikog pisca (a ove godine navršava se 400 godina od njegove smrti) prosečan broj različitih reči izgovorenih u toku jednog dana iznosio oko 21.000. Danas prosečan učenik izgovori samo oko sto različitih reči, a odrasla osoba oko 3.000 reči. Ove amplitude oslikavaju da su verovatnoće da nas Šekspir razume veoma male.
Za Portal Krug prof. dr Zorica Beočanin Nikolić rekla je da se „ne treba zadržavati na tviter poetici, nego se vratiti onima koji malo složenije koriste jezik i slikovitije govore o onome što nas se tiče. Mladi ljudi se pitaju šta će sa sobom u ovom svetu, a da bi došli do tih odgovora treba da čitaju ne samo Šekspira, nego i druge klasike svetske književnosti.“
Ovo je dobar savet mladim ljudima da se manu jezika smajlića i čiča-Gliša.
Nemanja Veljović
