23. oktobar 2017.
Samostalna izložba pod nazivom “Prostori licnog razumevanja” kraljevačke umetnice, koja je profesorka u ovdašnjoj Gimnaziji, predstavlja doktorski umetnički projekat, a biće predstavljena u Galeriji “Vladislav Marzik”
U sredu 25. oktobra u 20.00 u Gradskoj galeriji „Vladislav Maržik“ u Kraljevu biće otvorena samostalna izložba slika umetnice Aleksandre Popović iz Kraljeva. Prenosimo
kako Dragan Jovanović Danilov vidi slikarstvo Aleksandre Popović:
SLIKE OD SVETLOSTI DANA
„Slikarstvo Aleksandre Popović mogli bismo definisati kao samoispitivanje i samoosvetljavanje putem kojih se ponire u dubine gde se otvara školjka ega. U pitanju je umetnica mediteranske senzibilnosti i duševnosti, na čijoj slici jedna feminilna ekstatičnost odnosi prevagu nad mimetičko-reprezentacijskom paradigmom slike.
Aleksandrina umetnost suzdržanih molskih skladova, sva je u slutnji i dojmu koji nosi setu i ozarenost vremena zaustavljenog čarolijom poezije. Asocijativne forme, sanjivo eterični predeli kompleksnog registra ovde su izraz unutarnje, duboko lične sabranosti umetnice kojom se ne može upravljati spolja.
Umej da živiš u samom sebi – pevao je ruski pesnik Tjutčev. Ovaj stih mi se sam nameće dok posmatram muzički žive slike Aleksandre Popović. Ova umetnica ne istražuje preduboko u tmini već svoj svet gradi od svetlosti dana. NJen slikarski jezik priziva bogat registar koji od otrovne zelene boje prelazi u toplu kolorističku paletu u kojoj dominiraju crvena, bakarna, zlatna, inakarnat, grimizna, topli oker i boje pečene cigle. Dekorativnost ovog slikarstva ozarena je jednim unutrašnjim obeležjem. Slikarsko polje natopljeno je poezijom jednog duševnog stanja, unutrašnjom sjajnošću. Otuda se u ovom slikarstvu manifestuje životna radost i jedan vedri orfizam.
Na slici sve mora da bude rešeno isključivo likovnim putem – rekla je jednom prilikom LJubica Cuca Sokić. Ovaj autopoetički iskaz velike umetnice mogli bi mirne duše da uzmemo kao moto umetničkog puta Aleksandre Popović. Kod nje unutarnja kontemplacija i lirski doživljaj sveta odnose prevagu nad racionalnom dedukcijom. Aleksandrina slika je posvećen prostor evokativnog, iracionalnog saznanja koje je u osnovi pesničko. Imponuje njena osetljivost za fakturu. Pasta naneta četkom ili slikarskom špahtlom je psihološki oživljena, doprinoseći atmosferi lirske eleviranosti, čak i kada na slikarskom polju postoje oštro rascepljeni planovi i pikturalna nervoza. Ova umetnica slika eterične predele složenog kolorističkog registra. NJene slike su zapravo slike bez pretpostavljenih predmeta, tiha mesta kontemplativne sabranosti. Platna velikih formata Aleksandre Popović su svedočanstvo o traženju lepote, tišine i spiritualnosti u buci i besu sveta. Ona zasigurno nisu primerena našem informacijsko-komunikacijskom dobu. U digitalnom okruženju savremene kulture, slika kao produkt manuelne procesualnosti i emocionalne ponesenosti nastavlja da živi.“
