28. januar 2020.
„Najteži zadatak koji se postavlja pred svakog pojedinca, a još više pred jedan narod, jeste da traje, a ne da uspe; mnogi su uspevali na raznim poljima, ali nisu trajali“, poručio u Svetosavskoj besedi, protonamesnik Aleksandar R. Jevtić
U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani”, povodom Savindana održana je tradicionalna Svetosavska beseda, koju je govorio, protonamesnik Aleksandar R. Jevtić, sa posebnim aspektom na trenutna dešavanja u Crnoj Gori i nezavidan položaj Srpske pravoslavne crkve.
U svojoj besedi „Sveti Sava i dalje sa nama”, Jevtić je poručio da je Sveti Sava, poslednjih dana, posebno uz svoj srpski narod, a da su „dešavanja na ulicama gradova Srbije i Crne Gore, u vidu veličanstvenih litija i molebana, svedoci da ovaj svetac budi veru u narodu, kao onda kada je spalljivanje njegovih moštiju, na Vračaru, (na mestu današnjeg Hrama Svetog Save), izazvalo efekat buđenja vere i nacionalne svesti.
– Istu situaciju imamo i danas, s obzirom da svetosavsko nasleđe pokazuje da nismo duhovno zaspali. Baš iz tog razloga, naslov besede glasi „Sveti Sava i dalje sa nama”. Najteži zadatak koji se postavlja pred svakog pojedinca, a još više pred jedan narod, jeste da traje, a ne da uspe. Mnogi su uspevali na raznim poljima, ali nisu trajali. Srpska pravoslavna crkva je primer uspešnog trajanja kroz istoriju, koje je bilo otežavano mnogim činjenicama, kao što je i danas. Često čujemo da bi nama Srbima valjalo da dođe neko sa strane da vlada, jer je Srbin dobar sluga, a loš gospodar – postavio je pitanje Jevtić.
Tražeči odgovor da li je tako uvek bilo, on je poručio da se vratimo u vreme Rastka Nemanjića, u vreme od pre više od osam vekova, kada se desilo nešto što se retko dešava, a to je da je, za razliku od mnogih primera borbe za vlast, neko od te borrbe odustao i odrekao se svog dela vlasti.
– Rastko Nemanjić je otišao na Svetu Goru, našao mesto mira i molitve, ali i velikih podviga, postao je smerni monah Sava. Čisteći dušu i telo od pale prirode, istovremeno je učio strane jezike, domete drugih kultura i sabirao ljudske mudrosti, koje su na Svetu Goru pristizale sa svih strana sveta. Darivao je naše, ali i svetinje drugih naroda, od kojih je zauzvrat dobijao plodove pismenosti umetnosti i svih veština ovdašnjeg doba. Sveti Sava se u otadžbinu vratio kao mirotvorac, da na svetim moštima svoga oca, izmiri zavađenu braću i za razliku od nekih „modernih mirotvoraca”, koji se rukovode logikom „zavladi pa vladaj”, Sveti Sava je mirio bez ličnog interesa. Sveti Sava je smirivao zavađene odnose među narodima, a njegovu ljubav je naš narod osetio, pa danas mnoga mesta, krstovi, kamenovi, ljudi nose njegovo – kazao je protonamesnik.
Jevtić je u više navrata naglasio da je autekefalnost koja je tada dobijena bila dokaz ugleda srpskog roda i da nije tražena zarad ovozemaljskih interesa, odnosno da nije bila „otimana i lobirana”, aludirajući na trenutna dešavanja u Crnoj Gori.
– Ako ovo uporedimo sa nekim savremenim dešavanja oko autokefalnosti u Makedoniji, Ukrajni, a posebno u Crnoj Gori, možemo videti svu prizemnost i necrkvenost njihovog karaktera, jer se autokefalnost u ovim situacijima temelji na nekada planovima komunista, a danas NATO lobista i ateističke kampanje. Besmisao ovoga nije potrebno široko objašnjavati, jer akteri sami sebe odaju. Nekada lažni car Šćepan Mali, izgleda i naivan i tragičan, u odnosu na ove savremene karikature, koje će ostati da svedoče u istoriji o tome šta se zaista dešavalo, našoj crkvi na ponos, a mnogim drugima na sramotu – smatra Jevtić.
Zahvaljući Nemanjićima, a posebno Svetom Savi, prostori na kojima danas žive Srbi, obeleženi su manastirima i svetinjama, koji svedoče da svetinje pripadaju srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, naglasio je protonamesnik žičke aparhije, dodajući da srpsko življe ne otima ničije, ali čuva svoju svetinju od zla.
– Danas kada se kao narod suočavamo sa problemima koje naša braća i sestre imaju u Crnoj Gori, molitveno i demokratski svedočeći protiv nepravde, osećamo zajednicu i jedinstvo, koje nas povezuje. Pored Gospoda Boga, Svete Trojice i Gospoda Isusa Hrista, najjača spona, koju smo kroz sve ove litije i molebane osetili, jeste ličnost i delo Svetog Save. On i njegovi srodnici iz loze Nemanjića, učinili su da svi ovi prostori na kojima i danas Srbi žive, budu obeleženi crkvama i manastirima, koji svedoče da su sve svetinje naše, a ne tuđe. Zetska eparhija sa centom u manastiru Svetih Arhangela, kod Tivta, osnovana je zahvaljući Svetom Savi. Po predanju, u luku ovog manastira, Sava je prispeo 1219. godine, vraćajući se iz Nikeje, gde je dobio autokefalnost. Stoga, mi ne otimamo ničije, ali ne dozvoljavamo da otimaju naše. Molitve Svetog Save i vidljivi tragovi, čine da osećamo da nismo sami i da se ne plašimo, baš kao i Sveti Sava , koji se nije iz straha povlačio, nego neprestano stvarao, gledajući svakoga pogledom Hristovim – završio je Jevtić.
U muzičkom delu programa učestvovali su učenici Odseka za tradicionalnu muziku kraljevačke Muzičke škole “Stevan Mokranjac”.
Jovana Ristić
fotografije: Ivan Spasojević
