Ljubav je sve što povezuje ljude (VIDEO)

14. februar 2020.

Ana Sofrenović, srpska glumica i pevačica, sinoć je nastupom sa džez kvartetom u restoranu „Autentik Miraž“ u Kraljevu, svojim izborom poezije i filmske muzike oduševila prisutne i sa mnogima se složila da ljubav i vino – dobro idu zajedno

„Ljubav svi vide i osećaju, ona je univerzalna za sve ljude, a sve što povezuje ljude i sve kroz šta mogu da komuniciraju i preko čega mogu da se prepoznaju jeste nešto što ih pokreće“, kaže srpska glumica i pevačica Ana Sofrenović koja je, uoči današnjeg praznika koji neki obeležavaju slaveći ljubav, a drugi kroz njega grade priču o vinu i vinogradarstvu, sinoć gostovala u restoranu „Miraž Autentik“ u Kraljevu.

Uz probrane specijalitete i vina vinarije „Radovanović“, filmsku muziku i probranu poeziju uživali su posetioci prepunog restorana, ali ništa manje nisu uživali ni oni koji su bili zaduženi da ovo tematsko veče bude uspešno.

Filmska i pozorišna glumica Ana Sofrenović, dokazala je da je, pored uspešnog bavljenja glumom i potvrđena pevačica, prevashodno džez i filmske muzike. Uz nju su  nastupili članovi džez kvarteta koji su činili: Aleksandar Jaćimović (tenor saksofon), Ivan Aleksijevič (klavir), Milan Pavković (kontrabas) i  Petar Radmilović (bubnjevi).

Pogledajte kadrove zabeležene sinoć tokom večeri filmske muzike i poezije u restoranu „Autentik Miraž“: https://www.youtube.com/watch?v=EWqvm_fjt3g

Ana je kao pevačica debitovala u filmu „Kaži zašto me ostavi“ iz 1993. godine, u kojem je pevala naslovnu pesmu. Ta pesma obeležila je njenu ranu pevačku karijeru i posebnim bojama obojila njeno sećanje na doba ratova i hiperinflacije u našoj zemlji. Pitam je: kakvu distancu ima na te teške godine koje smo, možda, lakše podneli zato što smo bili mlađi. Pitam je, iako znam koliko joj je raspad zemlje teško pao:

– Kao i svi imam pomešana osećanja. Te godine su deo naše mladosti. Ono što je tada bilo lakše je to što smo bili mladi, pa nismo bili baš ni svesni svega što se dešavalo. Znali smo da je teško, ali mnoge stvari nismo razumeli, bar ja lično nisam. Možda u našim ranim dvadesetim godinama nije ni bilo moguće shvatiti sav spektar i snagu svega lošeg što se dešavalo. Čini mi se da ni kao društvo nismo imali priliku da shvatimo kako će se to kasnije manifestovati na naše živote. Zato danas, još uvek, sve generacije koje se sećaju tog perioda prolaze razne promene. Ipak, pamtimo te godine i po lepim stvarima, jer teška vremena okupljaju ljude, umeju da ih upute jedne na druge Bilo je u tom periodu prisutno veliko zajedništvo i velika ispomoć među ljudima, pored svih onih ružnih stvari kojih smo svi bili svesni – priseća se naša sagovornica koja je deo tih loših godina provela u inostranstvu, oprobavši se i na inostranoj sceni.

Pogledajte ceo razgovor sa Anom Sofrenović: https://www.youtube.com/watch?v=Awgy6Y_ZS-8&t=30s

Ana je na 37. Bemusu 2005. godine nastupila u operi „Orfej i Euridika“, a u januaru 2006. godine i u Karnegi Holu u Njujorku na koncertu koji je priredila Meredit Monk, slavna američka kompozitorka, pevačica, koreografkinja…, čija joj je podrška mnogo značila. Novinari Anu često pitaju da li žali što je, umesto nastavka života u inostranstvu – izabrala povratak u Srbiju?

– Nikada sebe ne vidim finalno ovde ili u Londonu, ali prijalo mi je da se vratim, da budem budem ovde. Prijalo mi je da mi deca odrastaju ovde. Život je ovde bio manje dobar, nego na nekim drugim prostorima. Viši standard ima svoje prednosti, ali kod nas je nekako ušuškanije i toplije bilo. Možda nam je fali nekih stvari, ali i mi se sve više približavamo zapadnom modelu življenja, tako da između nas i njih za pet do 10 godine neće biti neka velika razlika. Volim da budem ovde, ovde je moja publika i ljudi koji su „odrasli“ sa mnom, sa kojima sam ja odrastala (kroz karijeru, ne samo kroz detinjstvo). Oni me drugačije poznaju, nego bilo ko napolju! Vole me i tamo, imam publiku i u inostranstvu, ali oni me ne znaju na isti način. Baš u periodu kada sam lično prolazila kroz vrlo težak period zajedno sa našom sredinom i našim društvom, ljudi ovde su me podržavali i radovali se mom prisustvu. To su sve stvari koje su me jako obeležile i puno mi znače, pa iz iz njih crpim snagu kada mi je teško.

Poslednjih desetak godina Ana se družila mnogo više s muzičarima, koji su, navodi, uvek sjajni saradnici i vrlo posvećeni, ali potpuno drugačiji karakteri od glumaca. Način na koji se muzičari izražavaju je mnogo apstraktniji, a ona, otkriva nam Ana u razgovoru za portal Krug, u sebi nosi – i dramu, i apstrakciju, jer voli oba sveta podjednako.

– Da, kombinujem, uspevam! Kod pozorišta mora da ste konstantno prisutni, jer mi imamo repertoarska pozorišta. Morate da ste tu, a ja volim da menjam. Ritam našeg pozorišta meni ne odgovara: najviše bih volela da „izađe“ predstava, da se igra mesec-dva svake večeri i da se menja, da idemo na sledeću, ali – to ne može. Zbog toga mene pozorište nije mnogo videlo! Mnogo volim filmove, muziku, koncerte, neke kraće forme,  volim da je sve dinamičnije, da se stvari brže smenjuju – pojašnjava Ana Sogrenović.

Otkriva nam da i danas, među svojim filmskim ulogama, najviše voli ulogu Jelene iz filma „Ubistvo s predumišljajem“.

Na pitanje kako društvo doživljava lepe žene koje znaju šta hoće, Ana ima sprema odgovor:

– Kako koje društvo i kako ko u tom društvu. Neki takve žene doživljavaju kao izazov, neki kao ponos i drago mi je što postoje, a neki u njima vide pretnju, kao i sve što je kvalitetno, snažno i jako, kao sve što pleni ili sija. Ako se u bilo u čemu ističete, ako ste da vidljivi, uvek će biti nekoga ko će vas ceniti i nekih koji će vas takođe ceniti, ali će imati problem s tim!

Sagledavajući vrline i mane kulturne scene u Srbiji, Ana ocenjuje da je ona sve raznorodnija, što je dobro, ali:

– Nema još nekih ozbiljnijih krupnih planova što se tiče institucija, ali ljudi se bore. Mi smo kao narod skloni sve više samoinicijativi, tako da ja vidim nadu da će, ne samo buduće generacije, nego i moja generacija nešto promeniti. Mi smo te generacije koje puste da neko vreme stvari idu kako ne valja, a onda treba samo sačekati neko vreme da se dovoljno naljute i da kažu: “Sad ćemo drugačije!“ i da onda stvari krenu da se dešavaju i sve krene – nabolje.

Ana je, u susret Danu ljubavi i Danu vinogradara, osmislila program u kojem je bilo mesta za poeziju Miroslav Antića, Vaska Pope, Desanke Maksimović, Alekse Šantića, Viljema Šekspira. U muzičkom delu programa kvartet i ona izveli su džez balade iz 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, od koji su sve bile protkane – ljubavnim temama.

– Drago mi je što se ovaj praznik slavi, i zbog ljubavi, i zbog vina, jer su to dve stvari na koje nikada nije loše podsetiti se, jer – dobro idu zajedno! – poručiila je Ana Sofrenović.

Da to i dokažu, u „Autentik Miražu“ potrudili su se darujući svima koji su sinoć bili u restoranu pozivnice i poklon vaučere za besplatnu degustaciju vina podruma vina „Radovanović“, zato što je „grožđe srce vina, a dušu mu daju vinari i – oni koji vole vino, muziku i ljude“.

                             M. M. D.