25. avgust 2020.
Promocija knjige “Pesme o kavezu”, zbog epidemiološke situacije neće biti klasična, već će biti održana u bašti kafea “Thrill bar” u Kraljevu
“Pesme o kavezu” – zbirka su angažovanih pesama Ivana Novčića, podeljenih u cikluse. Autor čitaoce knjigom uvodi u tokove života u poetskom prostoru koji on definiše kao kavez, ističe recenzent knjige Aleksandar Marić.
“U njemu se prepliću motivi ekonomskih migracija i uzdržanog komfora u kojem savremeni čovek bitiše. Novčić zalazi duboko ispod kore, naizgled, uređenog društva i eksplicitno svedoči njegove damare. On je očevidac i akter, ali i (ne)zaštićeni svedok krize društva i same kulture“, kaže u recenziji Aleksandar Marić. Izdavač knjige je Centar za afirmaciju stvaralaštva – Poetikum, u prestižnoj ediciji Ine svetlosti kao peta knjiga.
Promocija knjige “Pesme o kavezu” biće održana u bašti kafea “Thrill bar” u Kraljevu u sredu 26. avgusta u 19 časova.
Autor i narator promocije je Ivan Novčić, a muzička pratnju pružiće grupa “Burns”.
O autoru
Ivan Novčić je rođen 1972. godine u Kraljevu.
Objavljene knjige:
Poezija
Amputacija duše (2003)
Šifarnik stradanja (2008)
Posle potopa (2018)
Galicija i druge šume (2019)
Proza
Srem i Sumatra (2017)
Studija
Emir Kusturica: poetika poricanja smrti (2016)
Nagrade i priznanja:
Nagrada Toma Radosavljević (2015)
Nagrada Srboljub Mitić (2019)
BAŠTA KAFEA THRILL BAR, SREDA, 26.8. U 19 ČASOVA
Iz zbirke izdvajamo dva pesme:
LEVITACIJA
Gde god smo se dovijali hteli smo da ostanemo:
Na ostrvu Goco, obodima Alfa, repu Šri Lanke.
Ni kolumbijske plantaže kafe
Nisu nam bile strane.
Tri puta smo pokušavali da odemo gde nema ljudi
Ali uvek bismo kasnili na let, moja žena i ja.
Čak i tamo gde nismo kročili
Maštali smo da nam bude domovina.
Sad spremamo zimnicu
U jedinom moru gde smo bacili sidro
Sa popriličnin borama na licu
A krastavci, paprike i tegle
u mislima lete ka nedosanjanim krajevima.
STOPALA
Posmatram stopala svog sina.
Imaju sličnosti
Sa stopalima njegovog dede i ujaka.
Člankovita, zaobljena, krupna.
Njihov put ne zavisi mnogo od mene.
Zamišljam ih u mojim čizmama
Za jedan broj veće
Koje su odavno okačene o klin
Nepodmazan i prašnjave
I naježim se na tren.
Poželim da su u nekoj lako i obuci
Da ne gazde trnolika mesta
Da ostanu slobodna i nežna
Kao u ovoj toploj sobi
Gde je slučajno jedne noći
Zaspao pored mene.
