3. oktobar 2020.
Šta se dešava kada nedostaje hrabrost da se bavite svojim poslom najbolje što možete, pa mnogi biraju autocenzuru, ćutanje i izbegavanje odgovornosti da bi sačuvali svoj privid sigurnosti, opominje predstava kojom je zatvoren Anfiteatar
Predstavom Urednik, Reflektor teatra iz Beograda, zatvoren je prsten predstava ovogodišnjeg, sedmog Anfiteatra. Predstava je prvi put izvedena izvan Beograda, te su upravo posetioci Anfiteatra mogli da postanu deo izvesne televizijske redakcije u kojoj se manipuliše istinom i informacijama.
Vladimir Marović predstavu je najavio poželevši posetiocima da od tog trenutka zajedno učestvuju u uredničkom pristupu hiperrealnosti u Srbiji:
– Poželeću vam da zajedno pogledamo stranu propagandnog varvarstva, da pogledamo stranu moderatora slobode koja će biti izvedena pred svima vama zahvljujući ekipi koja će vam brzinom munje sipati istinu u oči.
Koncept i režiju potpisuje VOJKAN ARSIĆ, a izvedbeni tekst i dramaturgiju SARA RADOJKOVIĆ, dok glumačku postavu čine VLADAN SLAVKOVIĆ, TANJA PETROVIĆ, JELENA RAKOČEVIĆ, DARKO IVIĆ, MILOŠ LAZAROV, MIRJANA ZELJKOVIĆ, MARKO PANAJOTOVIĆ i MAJA SUŠA.
Na pitanje – šta se u ovoj predstavi nalazi pod reflektorima istine, glumac Vladan Slavkovic odgovorio je da je Reflektor teatar pokušao da osvetli jednu društvenu situaciju u kojoj se svi nalazimo:
– Ne samo da se negira istina, i to ne samo putem lažnih i izmišljenih činjenica, ili kao što smo videli u predstavi izvitoperenih činjenica, već se stvara ogromna autocenzura koja jeste problem i koja sve nas čini strašljivim, plašljivim i onima koji se više boje posledica nego odgovornosti za svoj rad.
Vera je posvećena autorka analitičko-političke emisije koja za „nezgodne teme“ sa svojim sagovornicima nakon dnevnika dobija svojih, u ovom slučaju, 10 minuta. Kao protagonista, ona predstavlja predvodnicu revolucije za istinom, jedina se odgovornošću i istinskim vrednostima boreći protiv manipulacijskog sistema.
– U čitavom našem društvu nedostaje upravo ta hrabrost da se bavite svojim poslom najbolje što možete. Mnogi biraju, jednostavno, da se bave autocenzurom i da ćute, da izbegavaju i odgovornost i boljitak svima nama da bi sačuvali to nešto, taj neki svoj privid sigurnosti. Ova predstava je pokušaj da makar malo osvetlimo ljudima da postoji hrabrost, da postoji profesionalizam, da bi trebalo svako da se bavi svojim poslom i da odgovara samo za kvalitet svog posla, a ne za negiranje ili prećutkivanje istog – smatra Vladan Slavković, ističući da je taj nedostatak hrabrosti da se suočimo sa problemima i da ih rešimo ono što ovo društvo u celini uništava.
Glumica Jelena Rakočević nosilac je Verinog lika, a o istini govori kao o nečemu individualnom. Međutim, glumica smatra da postoji univerzalna istina protiv koje ne možemo da kažemo ništa osim toga što jeste: ,,Šta je ta istina i kakva je to istina, to je pitanje. Živimo u zemlji u kojoj nisam sasvim sigurna u kojoj meri nam nameću istinu, a koliko, uslovno rečeno, ostaje laž.’’
Mediji su možda jedno od najmoćnijih oružja 21. veka, a Jelena Rakočević smatra je brzina protoka informacija ono čime se oni danas služe i da je to ono što čini pravu zavrzlamu:
– U toj brzini protoka informacija mnogo je teško mladom čoveku da odabere kome će da veruje, na koju stranu da ode, jer je teško izabrati i znati koja je prava strana s obzirom na vreme u kojem živimo.
Glumica napominje da je kraj ostao otvoren jer se publici postavlja pitanje šta bi oni uradili, pa se lopta prebacuje na njihovu stranu, te da je ovo zapravo pokušaj revolucije jer se ne može reći da je to ostvareno. Dakle, šta biste vi uradili?
Minja Milovanović
fotografije: Milica Šolajić Popović
