„DANSING“ – KAO DA JE BI(L)O NEKAD

piše Dragan Bajović

Nekada popularno mesto za izlazak bilo je dika i ponos Kraljeva, sada je slika propadanja, a da je bilo više razumevanja i manje sujete, danas bi bio lepši nego što je ikada bio

„Lokalnoj samoupravi predao sam zahtev sa urađenim projektom za adaptaciju Dansinga nadajući se da će on brzo biti usvojen. Dozvolu sam dobio tek posle četiri godine, u najgore vreme za privatne preduzetnike i ja više nisam imao novca da pristupim adaptaciji. Kasnije su počeli i sudski procesi što je dodatno produžilo rok početka poslova na objektu“, rekao je za Krug Zoran Milašinović, vlasnik Dansinga

Odlučio sam da se raspitam o sudbini Dansinga, koji sada liči na ruševinu. Ipak, njegova se konstrukcija, zahvaljujući nekadašnjoj solidnoj gradnji, čvrsto drži na svom temelju. Zvao sam, valjda, sva nadleštva u Kraljevu. Zvao sam tzv. OSA (čiji se zaposleni sada kada odgovoraju na poziv predstavljaju kao Gradsko stambeno), zvao sam Odsek za imovinsko-pravne odnose, zvao sam Direkciju za planiranje i izgradnju (odnedavno Javno preduzeće za planiranje i izgradnju). Niko nije znao, zamislite, ko je vlasnik Dansinga. Na kraju sam nameravao da odem u Katastar da se nekako tamo dokopam informacija. Ali, opet, iz Odseka za urbanizam Grada Kraljeva mi jedna službenica reče da bih u katastru morao da predam broj katastarske parcele koji, naravno, nemam, a kasnije će se ispostaviti da objekat još uvek nije ni upisan u Katastar. Ipak, rekla mi je ta službenica, jedini ko bi mogao da zna čiji je Dansing je rukovodilac Odseka Zvonko Kovačević. I, zaista, Zvonko Kovačević zna čiji je Dansing. To je vlasništvo Zorana Milašinovića, rekao mi je, i dodao da se tu, koliko zna, vodi neki sudski spor između „Rekreatursa“ i njega.

Uputio sam se u Jarčujak, u sedište firme Mašinac koju godinama  vodi  slavni košarkaš Zoran Milašinović. On je rado pristao da govori sa Portal Krug:

„Ne vodi se nikakav spor između mene i Rekreatursa, jer sada se celo Akcionarsko društvo u kojem imam većinski paket od 94 posto zove Rekreatusrs AD“ – rekao mi je Milašinović. „U prvo vreme ja sam bio vlasnik gornjeg nivoa Dansinga, dok je vlasnik donjeg nivoa bio Rekreaturs. Onda sam ja svoje preduzeće uveo u Rekreaturs. Tu postoje razni sporovi. Manjinski akcionari me tuže za neke stvari, dok me Predrag Mikić Trgomen, odnosno njegov sin Žarko tuži za stvari koje su vrlo komplikovane i koje za vašu rubriku nisu važne. Sve je to završilo na sudu, bez perspektive da će biti okončano u narednih šest meseci, a procesi mogu potrajati i čitavu godinu, tako da nema izgleda da se na objektu u narednih godina dana nešto radi“.

„Glavni krivac za ovakvu nemilu situaciju – nastavio je Milašinović – je jedan tadašnji moćnik u lokalnoj samoupravi, čije ime ovde neću da navodim. Naime, ja sam lokalnoj samoupravi predao zahtev sa urađenim projektom za adaptaciju nadajući se da će on brzo biti usvojen, jer je, tako sam mislio, valjda i gradu stalo do lepog izgleda obale, ali je taj moćnik, na neki samo njemu poznat način, uspevao da moj zahtev bude zadržavan u fioci pune četiri godine. Dozvolu za adaptaciju sam dobio u najgore vreme za privatne preuzetnike i ja više nisam imao novca da pristupim adaptaciji Dansinga. Kasnije su, kao što rekoh, počeli i ti sudski procesi što je dodatno produžilo rok početka poslova na objektu. Inače, taj objekat će i dalje biti ugostiteljski i verovatno će biti motel, a adaptacija u najboljem slučaju može da počne tek 2018. godine“,

Evo, to je bila kratka istorija propadanja Dansinga. Nadajmo se da će se ti sudski procesi brzo završiti i da će, po njihovom okončanju, Milašinović, odnosno njegovo preduzeće Rekreaturs, biti u boljoj materijalnoj situaciji kako bi pristupili adaptaciji.

Samo čekamo da dođe taj dan, zvučalo bi da na kraju malo parafraziramo ovaj usamljeni grafit u unutrašnjosti nekadašnjeg “Dansinga”, a kasnije “Statusa”.