piše Zoran Milojčević
Koliko danas, kad su nove godine gore od prethodnih, nostalgično zvuči sećanje da je nekada mnogo unapred morala da bude obezbeđena veza za kartu za doček, a novogodišnja noć očekivana sa ushićenjem
Verovatno bi bilo žalosno da za sve ove godine nisam naučio da privilegija zvana život ne podrazmeva opravdano očekivanje da vam on duguje i poklone koji bi ga ulepšavali. Nedostatak volje ili pameti čini da mi to saznanje ne pomaže da mi život obiluje zadovoljstvom, pa poređenje sa sličnim situacijama već preživljenim, ali sa drugim emocijama, pokušava da to nezadovoljstvo i objasni. Ipak, postoje trenutci koji za svoje postojanje ništa ne duguju našem angažovanju,a ipak su izuzetni. Možete, bez ikakvog sopstvenog napora, sigurno računati da će jednom godišnje oni doći. Bez obzira na kalendar koji prihvatate, kojoj naciji ili veri pripadate, da li je, recimo 13 januar 2003. za vas poslednji dan 2002. godine, jednom godišnje postoji trenutak koji predstavlja granicu između stare i nove godine. Taj trenutak se svuda u svetu slavi. Čak i u našoj zemlji, gde državni praznici predstavljaju promenljivu kategoriju. Nikakve političke opcije ili neprincipijelne koalicije ne mogu da ga ukinu, ali na žalost, za mene, Nova godina više ne predstavlja tako izuzetnu priliku kao nekada.
Polovina novembra je bio krajni rok kada se moralo početi sa ozbiljnim planiranjem, a 29. novembar, nekada takođe značajan praznik, dan kada su svi već znali gde će, s kim će i kako će.
Nekada je ponoć bila mistično, gluvo doba noći i Nova godina jedna od retkih prilika kad je dočekivana otvorenih očiju. Kafane sa muzikom radile su do ranih jutarnjih sati samo za tu priliku, a i posećivale su se mnogo ređe nego danas. Svečanost tog trenutka se naglašavala i specijalnom, najlepšom garderobom, samo za tu noć. Nekada se išlo u plesne škole da bi se igralo samo te noći. Novogodišnja lutrija, manje interesantna od kladionice, ali lepa prilika da proverite sreću u Novoj. Nekada se verovalo da osobe koje vam prve čestitaju Novu u novoj godini, značajno određuju njenu uspešnost. Nekada su nove godine bile bolje od starih.
Dom JNA, Turist, Pariz, Zadužbina, Termal, Žiča, Rops, Fontana su mesta za koja ste na vreme morali da obezbedite vezu za kartu, a osam uveče krajnji trenutak da stignete na početak. Zime oštre, automobili retki, pa je česta slika bila dama u tankoj svečanoj haljini sa golim leđima i tankim ogrtačem i još tanjim štiklama po zaleđenom snegu ali, čeka se Nova godina i ništa nije bilo isto kao prethodnih 364 dana
Danas, kada reč umerenost pripada kategoriji retko upotrebljavanih, a njeno značenje još ređe primenjivanu osobinu, kada je ponoć za mnoge najaktivniji deo dana, kada su kafane sa muzikom koliko poželjne, toliko i izbegavane, kad su obični dani i obična mesta kao modne piste, kad su nove godine gore od prethodnih, kad su nove godine, nova neizvesnost, kad bez obzira koji, dvocifren broj koji predstavlja dužinu našeg trajanja ima sve veći umanjilac a sve manji umanjenik, danas Nova godina ustvari ne predstavlja ništa novo.
Gomila šarenih tezgi sa svim i svačim, nedopustivo mnogo papira i kesa na za to nedopustivim mestima, euforično obilaženje prodavnica krcatih gužvom, par desetaka šarenih sijalica na nedužnim jelkama na gradskom trgu i kao najprepoznatljivije obeležje petarde, kao da su prasak i detonacija i strah njima izazvan nešto što nam najviše nedostaje.
Ostaje dilema da li su u pitanju samo godine ili sam, znam pouzdano da jesam, ali da li sam toliko lud da poludim zbog najluđe noći? Srećan vam praznik i srećna vam Nova godina.
Tekst je napisan i pročitan pre tačno 14 godina u, nekada veoma slušanoj emisiji «BUBE» Radio Kraljeva
«Sada, posle četrnaest godina, čini mi se da se, bar kod mene, ništa nije promenilo», poručio je Zoran Milojčević na jednoj od društvenih mreža.
Da li i vi delite njegovo mišljenje?
