piše Danilo Spasojevic
Problematični maloletnici su postali prvorazredni problem društva u procesu urušavanja, zato što su naučili da za njih zakon nema odgovarajuće mere i shvatili da dobro prolaze oni koji kradu, otimaju i ubijaju
Prethodni tekst sam završio rečenicom: Od ponedeljka, vi ste na potezu!
Mislio sam pri tome na nadležne državne organe i čelnike sindikata prosvetnih radnika. U izvesnoj meri sam mislio i na roditelje, iako ih vreme siromaštva i večite tranzicije onemogućava da posvećeno vaspitavaju decu. Umesto njih, to rade sveprisutni mediji. Hteo sam da pridružim svoj glas javnoj osudi nasilja i da doprinesem rasvetljavanju opasnosti koja dolazi od manjkavosti zakona u slučaju maloletničkog nasilnog ponašanja.
Umesto da se oglase odrasli, pre svega oni koji primaju platu da bi štitili pravnu državu, ali i sve druge formalne i neformalne radne i stručne organizacije – oglasili su se maloletnici. Jedni – koje treba pohvaliti, jer su mirnim načinom pokušavali da zaštite svog profesora, protestujući ispred škole i ispred Vlade Srbije, tražeći da se ne dozvoli da lična odluka pojedinca preduhitri sudski proces.
Drugi – koji su potvrdili da smo postali društvo nesigurnosti, surovosti i nemorala.
Mediji su saznali da se problematični maloletnik koji je na času udario profesorku hvalio na društvenim mrežama kako je to uradio zbog opklade od 30 evra, a prijatelji su ga podržavali i glorifikovali.
Roditelji tog učenika nadmudrili su propise i upisali ga ekspresno u drugu školu. Direktor te druge škole je rekao da je sasvim primereno što su ga u tako kratkom roku upisali i pitao novinare „zar je trebalo detetu da kaže ne?“
Gde je pravna država?
Oglasili su se maloletnici i u Novom Sadu. Još mlađi od pomenutog srednjoškolca, još suroviji od svega što bi vam palo na pamet, još zaštićeniji i zapušteniji. U ranim jutarnjim satima jedan od njih zapalio je namerno živog čovek,a koji je spavao na ulici. Čovek je stradao. Krivično delo – ubistvo. Maloletnici su privedeni, saslušani i pušteni. Nadležni ministar izjavljuje kako je poslata vanredna inspekcija u Dečje selo, u kome je bio smešten maloletnik. Tamo su utvrdili propuste. Da li je to sve? Nije. Kazao je ministar da je jasno da mora da postoji dečji ombudsman. Taj će da reši probleme. Jedan čovek je ubijen. Kako sme društvo da zataška tu činjenicu?
Gde je pravna država?
Pokrenula se priča da će se fizički napad na nastavnike karakterisati kao fizički napad na službeno lice. To je dobar predlog. Ali već sutradan čitamo kako su u dvorištu jedne osnovne škole maloletnici fizički napali školskog policajca. On ih je zatekao dok su se drogirali u školskom dvorištu, a jedan od njih ga je udario i onda su se razbežali. Ubrzo su ih uhvatili, ali oni su maloletni, a jedan od njih je već pretio službenom licu.
Delinkventni maloletnici su postali prvorazredni problem društva u procesu urušavanja.
Naučili su da za njih zakon nema odgovarajuće mere, povezali su se preko društvenih mreža i obezbedili brzu razmenu informacija, napunili su svoje misli nasilnim sadržajima sa televizijskih i drugih ekrana. Lako su se približili stimulativnim sredstvima, shvatili su da dobro prolaze oni koji kradu, otimaju i ubijaju, usvojili su doktrinu da ništa nije preterano ako donosi dobru zabavu.
Izgleda da ulazimo u eru kada će deca vaspitavati roditelje, kada će žrtve biti krive što nisu adekvatno pripremljene za odbranu, a vršnjačka publika će biti stalno željna novih izazova. Dečji ombudsman će ih dobro podučiti njihovim pravima, postojaće telefoni na koje će prijavljivati neposlušne roditelje, a na kratkim kursevima obučeni policajci predano će čuvati „porodični mir“.
Čini se da je neophodno da postoje popravni domovi za delinkvente i da se mora poslati odlučna poruka da svako nasilje, a naročito sa teškim posledicama, mora biti dosledno kažnjeno.
Vremena je sve manje, a problema sve više. Svaka država mora da stvori efikasan pravni sistem i savremene mehanizme protiv sopstvenog propadanja. Valjda nisu prošli baš svi vozovi .
