29. septembar 2020.
Stari autobus, koji je đake i nastavnike Šumarske škole u Kraljevu verno služio 31 godinu, nikada ih ne ostavivši na putu, kao poslednji takav primerak u voznom stanju, postao je deo Muzeja nauke i tehnike
Šumarska škola u Kraljevu jedna je od najstarijih škola u Srbiji, a za 120 godina svog postojanja iškolovala je na hiljade učenika. Posle generacija i generacija učenika i nastavnika, u zasluženu penziju juče je otišao i školski autobus ove škole.
Nije bio kao oldtimer u kultnom filmu „Ko to tamo peva“, ali nije ništa manje atraktivan i zanimljiv, a gde god da se pojavio izazivao je pažnju. Odlazak u istoriju, odnosno u Muzej nauke i tehnike, ovaj autobus zaslužio je kao poslednji primerak takvog autobusa koji je bio u voznom stanju.
Profesor Šumarske škole Goran Bijanić kaže da je autobus sastavljen isključivo od delova koji su proizvedeni gotovo u svim bivšim jugoslovenskim republikama:
– Proizveden je 1989. godine, dok je još postojala SFRJ. Njegova najvažnija karakteristika bila je izdrljivost, a ono što je za nas bilo bitno – nikada nas nije ostavio na putu, pa je ovaj autobus kojji nikada nije mogao da razvije neke velike brzine, za nas sve ove godine uvek bio mnogo više od tih tehničkih karakteristika.
Emotivno govoreći, Bijanić kaže da je za sve u Šumarskoj školi bilo nezamislivo da upoznaju prirodu i šumski biodiverzitet, da stignu do mnogih predela:
– Nije bilo moguće ni da učimo o prirodi ako je ne „opipamo“.
Zato je za sve u Šumarskoj školi ovaj autobus bio sve samo ne „običan“. Šumarska škola kupila ga je za potrebe prevoza đaka i za odlazak na neophodne profesionalne i stručne prakse u prirodi, eksurzije.
Dobra vest je da ovaj autobus neće biti prodat kao staro gvožđe, već postaje muzejski eksponat. Zaslužio je to, jer je i sam sačuvao mnoštvo uspomena mnogih generacija, pa otuda i toliko emocija vezanih za njega:
– Kada krenemo u šumu, autobu se odmah pretvarao u pokretnu učionicu, jer smo – dok se krećemo ka prirodi mi već učili o njoj. Kada bi iznenada u prirodi počeli da padaju kiša ili sneg, bio je kao jedna velika pečurka ispod koje smo svi mogli da se sakrijemo. U povratku – pretvarao se umesto najbolje žurke: pesma i veselje. Sve su to draži koje nosi priča o našem autobusu – reči su kojima se profesor Bijanić oprostio od ovog, „šumarcima“ godinama vernog autobusa.
Bilo je u autobusu sigurno i đačkih zaljubljivanja, a nakon svih uspomena kojima je „kumovao“, stari autobus Šumarske škole i sam će postati muzejska uspomena. Novi autobus koji je za iste potrebe kupljen Šumarskoj školi sredstvaima iz gradksog budžeta, stići će do karaje ove sedmice. Neka to bude samo nastavak mnogih lepih priča i pravljenja još lepših uspomena.
izvor: RTS
V. A. – M. M. D,
. Po tablicama bi se reklo da je skoro registrovan.
. Nije nikada ostavio na putu, ali zato smo išli na svaku sedmu praksu… Jer je bio u kvaru 360 dana godišnje 🙂