30. april 2016.
„Niko ne sme da vas bije – osim mene“
Velika se tarlama digla kad se začula RIKA. Tupo zveketanje kopita i papaka se uputi za paketićima. Sve je nekako mirisalo na sveže užeglo meso. Pohrlilo i staro i mlado, bilo je tu raznih vrsta životinja, i domaćih, i stranih.
Napokon stigoše tamo gde krenuše – kod svog farmera. Poređaše se po činu, lepo beše za gledanje, a beše i smešno. Meškoljili se malo dok se ne začu RIKA, ućutaše svi. Bili nekako u nekoj neverici, očekivali sveže užeglo meso, a dobili veliku patku. Mislim, da se razumemo, meso je za farmera, sva sama krtina. Ne može stoka meso da svari, za njih samo patka – i to velika.
Već pomenuti farmer se zvao Mani i niko nije znao nešto previše o njemu. Naslućivalo se da je došao sa velikih pašnjaka Pulanta i to je otprilike sve što se znalo o njemu. On je iskreno voleo svoje životinje, bez izuzetaka. Jedino što je mrzeo je to svoje rodno mesto, taj Pulant, valjda ga to nešto užasavalo, a nije imao valjan razlog za to.
Sve je bilo u najboljem redu dok mu neki farmeri nisu dodali sufiks Pulant. Pa tako farmer Mani posta Mani-Pulant.
Dok je RIKA RIKALA na stoku, stoka zaista beše disciplinovana, ćutala sve vreme, a onda ona uzvrati: Mani-Pulant!; Mani-Pulant!; Mani-Pulant! – valjda da ga podrže, da ih zaštiti, a i važio je za najpametnijeg farmera. „Niko ne sme da vas bije – osim mene.“- reče Mani-Pulant i prisutni se stresoše od straha, i RIKA ućuta (osećala se pretnja u glasu).
Neprijatnu tišinu prekinu RIKA. Odlučili da ponovo podeli nešto malo svežeg užeglog mesa i ko zna koliko pataka. Patka mora da ima za svakoga, ne sme da manjka. Da li od straha ili zbog nečeg drugog, RIKA se zabroja.
Stoka osta praznih stomaka, žvakali samo na prazno. Ali, i to je nešto. Pa zamislite samo da im farmer ukine i to žvakanje na prazno ili kojim slučajem uvede porez na vazduh. Naravno, to ne može ni da se zamisli, ustvari, ne znam da li i smete uopšte da zamišljate tako nešto. Može vas Mani-Pulant uhvatiti kako zamišljate, može on to, ima on taj životinjski instikt, a i radi sa životinjama.
Opet se začu RIKA na poljima Lizarije, gde se i odigravala sva ova gužva oko paketića. Gle čuda, i stoka poče da RIČE na RIKU. A RIKA ne ‘aje, deli li deli ono meso i patke. Ali opet dreknu Mani-Pulant (izgleda da ni on ne zna šta hoće, bar je tako delovao): „Niko ne sme da vas bije – osim mene.“ I tako se RIKA ponovo povuče, a stoka osta zadivljena svojim farmerom. Čini mi se, nekako im sad lakše da žvaću na prazno, valjda se navikli. Navika je čudo.
Tako… Na poljima Lizarije poispadali zubi od žvakanja na prazno, a RIKA ni da RIKNE. Zubi ispadaju, a RIKA ćuti, izgleda da ponovo sabiraju meso i patke. Samo se plašim koliko ćemo još čekati da neko RIKNE. Ako se bude još malo čekalo ne znam kako će i tu patku da sažvaću. Ali, kao što rekoh, navika je čudo. Žvakali smo dosad, pa bi sad bilo malo kukavički da odustanemo od patke.
Nemanja Veljović
