piše Rade Velizarov Erac
Ceo život, bez diplome, a sve vreme, zapravo, čekao samo jedno: da neke budale siđu sa vlasti i – nije dočekao
Momo nikada nije preuzeo diplomu Fakulteta likovnih umetnosti…Ostala je, kažu, da kupi prašinu na nekom rolo ormaru, među gomilom ostalog, nepotrebnog papira. Posle su je, valjda, i bacili. Završila u kontejneru i dalje, na gradskoj deponiji… U velikom spremanju, prilikom krečenja…
Bez „ćage“ je i život završio… veliki, kafanski, crtač…
„Da je poludeo, to mu se uopšte ne bi poznalo“ – tako je govorila njegova tetka, najoštriji kritičar njegovog književnog dela.
A on je samo, kao i svi mi, čekao … I nervozno crtao … Lagano, u jednom potezu…
Čekao je, kaže, da se rodi…
Čekao, da poraste, završi školu, jednu, drugu, treću…
Čekao da se oženi i dobije decu …
Da njegova deca, dobiju decu …
A sve to vreme, zapravo, čekao je samo jedno: da neke budale siđu sa vlasti.
I nije dočekao…
On, lud, otišao, a budale ostale i vladaju…
Kafane nam prazne…
Momo umro, kad u kafanu više nije mogao… Ej, bre, on onakav, umro, a budale ostale…
Elem, kompleksi su čudna stvar. To je, valjda, ono stanje, kada dokazuješ da imaš ono što nemaš i skrivaš da nemaš ono što ti fali.. Kao kad ćelav čovek nabaci koji pramen kose… Onako, sa strane …
Danas budale nabacuju diplome… Onako, sa strane… Shvatili da im „ćaga“ treba, a i vole da se potpišu sa „dipl.“.
Za one ćelave je opasno, kad dune vetar – viša sila. Za budale je opasno kada progovore… Da ih je bar neko naučio da ćute …
Momova diploma, ostala u prašini, na rolo ormaru i završila u kontejneru… I dalje – na deponiji … Ni za klinac mu nije trebala ….
Ceo život, bez diplome, čekao da budale siđu sa vlasti…
. [i]”….A sve to vreme, zapravo, čekao je samo jedno: da neke budale siđu sa vlasti…” [/i]A zar i sam Kapor nije podržavao te budale?