9. april 2020.
Mi smo narod koji jako voli bliskost, ali preplavljeni smo upozorenjima, a termin koji epidemiolozi koriste označava napor da se fizički kontakti među ljudima smanje što se kroz istoriju pokazalo kao jedino pravo sredstvo za suzbijanje virusnih epidemija
Mnoga od njih su nam već dosadila. U medijima stalno epidemiolozi ponavljaju, da je bitna socijalna distanca. Termin koji epidemiolozi koriste, a koji označava svesni napor, da se kontakti među ljudima smanje sa ciljem neprenošenja virusa. Znači, radi se o meri bliskosti ili udaljenosti. Mi smo narod koji voli jako bliskost, ali ne samo mi, mnogi danas u Evropi vole da budu bliski jedni sa drugima. Najmanja naša socijalna distanca je, u stvari, na velikim proslavama, zabavama ili na nekim druženjima u zatvorenim prostorima. Čak su nekada bila najpopularnija mesta u kojima je socijalna distanca bila skoro nikakva, razni festivali, klubovi, splavovi, koncerti, zabave, žurke itd.
A ovo nam je uvod za jednu priču o korona virusu i socijalnoj distanci.
Da li znate šta je apres- ski bar?
Štampa u različitim delovima Zapadne Evrope (pogotovo austrijski, nemački i engleski listovi) raspravlja ovih dana: koliko su apres ski barovi pogodovali širenju korona virusa u Evropi? Apres ski bar je (od francuske reči – posle) drvena koliba- restoran, koji se obično nalaze u podnožju skijaških staza i predstavljaju mesta za zabave skijaša posle skijanja. U tim restoranima je dobra i kalorična hrana, koja se konzumira uz popularnu muziku, uz jaka pića (votka, grog, tekila i sl. pića) koja imaju za cilj da zagriju i razvesele skijaše, pa oni znaju da se dobro opuste, da zajedno zapevaju ili poigraju neku društvenu igru ili naprave malu zabavu. Apres ski barovi su jako popularni u Austriji, Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj itd. Apres barovi su u sezoni prepuni skijaša, koji onako oznojeni sedaju jedni pored drugih, sa ciljem da se dobro zabave posle skijanja, a često i zagrljeni, oni su spremni sa osobljem zapevaju i poigraju.
Upravo u jednom od apres barova počinje naša priča (bar se Kitzloch apres bar), taj bar se nalazi na skijalistu Ischgl (čita se Išgl) poznatom austrijskom zimskom turističkom središtu. Ischgl je austrijsko skijalište, na granici sa Švajcerskom u koji dolaze skijaši turisti iz čitave Evrope, a posebno je popularno u Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, Britaniji, itd. Iako je malo mesto, Ischgl ima jako dobro razvijeni skijaški turizam, jer njegove staze se nastavljaju na staze u Švajcerskoj, tako da ovaj prostor predstavlja najveći skijaški prostor u Alpima. Zato je broj turista izuzetno veliki, jer su i mogućnosti i ponuda jako raznovrsne i to za turiste sa različitim platežnim mogućnostima.
Apres barovi u Ischglu su jako popularni, naročito su poznati po zabavama, koje vode devojke iz Tirola, uz glasnu muziku organizuju razne plesove i zabavne igre (kao recimo ubacivanje loptice iz usta u čaše, različita takmičenja itd.), a to se odvija u restoranskom prostoru gde se zabavlja po stotinjak mladih ljudi. Tako je bilo i ove godine, apres barovi su radili punom parom u januaru i februaru u Ischglu
.
Međutim, u četvrtak 5. marta 2020. godine zdravstvene vlasti na Islandu su ovo skijaško središte proglasili rizičnim područjem za širenje korona virusa. I to, nakon što su testirali nekoliko svojih mladih ljudi koji su bili na skijanju u Ischglu i svi su bili pozitivni na COVID 19. Tada je stiglo prvo upozorenje vlastima u Ischglu. Oni su reagovali veoma mlako, i to kada je otkriveno da je jedan barmen pozitivan, oni su napravili u tom baru stanku od par dana i nastavili raditi sa novim osobljem.
Međutim, u nemačkoj pokrajini Baden Wurtemberg nisu znali za ovo upozorenje Islanđana, pa su njihove turističke agencije, sutradan, poslale 6 autobusa sa dvesta mladih skijaša upravo u Ischgl i to na skijaški vikend (od 6-8 marta). Svi skijaši se vraćaju kući 8. marta, pa zatim nedelju dana oni se kreću po svojim mestima, bez ikakvog opreza, idu u školu, na posao, na zabave (tad se organizuju festivali piva u Nemačkoj). Ali, dvojica skijaša po povratku, žale se na tegobe i bivaju testirani na korona virus, a rezultati dolaze tek 12. marta i pozitivni su na COVID 19. I tada kreće panika i problemi. Već 15. marta broj zaraženih je bio 109 samo u gradiću Aalenu. Nastala je potraga za skijašima iz Ischgla, kako bi ih na vreme sprečili da ne zaraze svoje bake i deke. Ali virus se raširio i to već u Berlinu, Hamburgu, Leipzigu, Štuttgartu. Svima je bio zajednički imenitelj skijanje u Ischglu. Epilog toga je da je Ischgl zatvoren 13. marta ove godine. Međutim, nemački turisti su pokrenuli 2500 tužbi protiv gradonačelnika, žičara, ugostitelja i turističkih radnika. Njihov nemar je bio očit, jer se ispostavilo da je apres bar leglo zaraze, koja se raširila na osoblje i turiste. Ta zaraza se proširila i na druge zemlje, osim Nemačke, i na Dansku, Češku, Poljsku, Norvešku, Island.
Profit turističkih radnika bio je u ovom slučaju najvažniji i potpuno su zanemarili da moraju biti oprezni, pogotovo kada se već pojavila realna mogućnost da se virus proširi iz susedne zemlje (Italija i Švajcarska). Posebno je bilo pitanje ostvarivanja socijalne distance na takvim mestima kao sto su apres barovi ili žičare, gde su gužve izuzetno velike.
A ova priča sa apres barovima, slična je priči koja se dogodila pre 100 godina. Priča o širenju španskog gripa u SAD, koja je prouzrokovala mnoge smrti odmah posle rata u Evropi 1918-1919 godine. U to vreme u gradovima SAD su se prodavale obveznice slobode, što je predstavljalo pomoć Evropi posle velikog rata, pa su se, zbog te prodaje organizovale parade u kojima su ucestvovali vojnici, i to usred pandemije španskog gripa. U Filadelfiji, gde se već 600 vojnika razbolelo od španskog gripa, gradska uprava je odlučila da održi paradu. S druge strane, u gradu Saint Louisu su odlučili da odustanu i da pooštre mere zabrane okupljanja. Epilog takvih odluka je bio, da je u Filadelfiji 10.000 ljudi umrlo od španskog gripa, a u Saint Luisu taj broj je bio ispod 700.
Uvek treba da učimo o socijalnoj ili, bolje rečeno, fizičkoj distanci. U svakoj epidemiji, to je nešto što se kroz istoriju pokazalo kao jedino pravo sredstvo za suzbijanje virusnih epidemija. I da tako čuvamo živote ljudi. Zato je veoma važno pitanje znanja i odgovornosti, jer svaki naš potez u ovo doba može izazvati posledice koje mogu biti nesagledive. To moraju naučiti svi koji se bave turizmom, trgovinom, javnim poslovima: damoraju da obezbede sigurnost svakom svom građaninu i turisti tokom njegovog boravka.
Nažalost, to jedno od ključnih pitanja iz predmeta osnove turizma, ali očito, profit je nekada važniji od odgovornosti i znanja. Zato ova upozorenja treba uvek ponavljati, jer na prvi pogled, to je dosadno, ali je to jedino, što kroz ovo informalno učenje možemo učiniti.
Refik Šećibović
