TIJANA JE VICEŠAMPIONKA BALKANA

25. mart 2017.

Devojčica iz Ivanjice, učenica kraljevačke Šumarske škole, koja stanuje u Domu učenika srednjih škola, donela je Srbiji drugo mesto u orijentiringu na Balkanskom prvenstvu u Sloveniji, ali ćemo o njenim uspesima tek slušati

Petnaestogodišnja Tijana Dragojlović je Ivanjičanka, učenica prvog razreda kraljevačke srednje Šumarske škole, koju pohađa stanujući u susednom Domu učenika srednjih škola. Imala  je 11 godina kada joj se zaljubljivanje u orijentiring dogodilo “na prvi pogled”. Videla je na televiziji emisiju posvećenu sportu u kojem takmičari uz pomoć karte i kompasa treba, što brže, na terenu da pronađu određeni broj kontrolnih tačaka i to onim redosledom kako je nacrtano na karti. Jer, za razliku od atletskog krosa gde takmičari u prirodi trče na obeleženoj stazi određene dužine, u orijentiringu se takmičari  kreću po nepoznatom terenu, a da bi to mogli, koriste se pomoćnim rekvizitima: specijalnom kartom tog terena i kompasom.

– Odmah sam se zainteresovala i danima sam čitala o tome na internetu. Uz podršku roditelja i zbog svoje prevelike želje učlanila sam se u planinarski klub „Golija“. Na početku, to je bilo samo pešačenje, šetnja, ali – želela sam više. Istražujući dalje saznala sam za još jednu granu planinarenja, takozvani orjentiring. To što orijentiring podrazumeva dobro čitanje geografske karte i snalaženje u prirodi bez ikakvih tehničkih pomagala sem kompasa dopalo mi se na prvi pogled, i evo, već četiri godine sam u toj priči – zadovoljna je Tijana,

Trener ju je najpre poslao na osnovnu obuku orjentiringa, koja se održavala u Ovčar Banji.

– Učili smo kako da pomoću određenih zadataka dođemo do tačke na karti. Dolazak do cilja je za svaku ekipu takmičarskog karaktera. Treba biti brz, snalažljiv, u dobroj kondiciji. Družila sam se sa takmičarima iz cele Srbije. Uz pomoć odličnih trenera uspešno sam završila osnovnu obuku. Nakon toga odlučila sam da se aktivno i ozbiljno posvetim orjentiringu. Ubrzo su počela i takmičenja. Učestvovala sam na svakom organizovanom takmičenju. Nizala su se priznanja, diplome, pehari, medalje. Predstavljati svoj klub i svoj grad bila je i dužnost, i sreća – pojašnjava Tijana.

Takmičenja, kampovi, druženje sa takmičarima iz raznih gradova, za nju su pravo uživanje.

– „Golija“ je mali, ali uspešan klub. Moji roditelji i trener Aco ponosni su na mene zbog svih mojih nagrada i uspeha. Najveći uspeh je bio kada sam Srbiju predstavljala na Balkanskom prvenstvu u Sloveniji. To je nešto što ću pamtiti celog života. Prvi dan je protekao u pripremi za takmičenje. Najpre dnevna, a onda i noćna priprema. Slovenija je bila novo iskustvo sa drugačijom klimom, drugačijom prirodom, šumama – priseća se Tijana.

Na dan takmičenja, kaže, imala je tremu. Na stazu je krenula rano ujutru, samo sa kompasom, kartom, flašom vode i sendvičem.

– Bilo je veoma naporno. Na stazi sam bila devet sati. Našla sam sve tačke, ali nisam bila prva, jer su to mesto osvojili Slovenci kojima je teren već poznat. Odmor je trajao kratko, pa je usledilo noćno takmičenje. Nepoznatom stazom, sa nepoznatim ljudima, samo sa flašicom vode u rukama i lampom na glavi trčala sam kroz šumu. Na stazi sam bila četiri sata i noćno takmičenje je odlično prošlo. Na kraju, kada se sve sabralo osvojila sam drugo mesto – skromno kaže Tijana, iako je time, praktično, postala vicešampionka Balkana.

Zna ona da biti predstavnik svoje države na jednom takmičenju i biti drugi na Balkanskom prvenstvu jeste veliki i njen, do sada, najveći uspeh. Dobila je dve diplome, medalju i pehar. Umesto da se hvali, za kraj je poželela svima da preporuči da se bave planinarenjem i orjentiringom, zato što to je divan sport u kojem se najviše vremena  provodi u prirodi i to na čistom i svežem vazduhu. Na to podseća i jedna lepa izreka kako ”slobodno vreme i postoji zato da čovek opet pusti koren u prirodu”.