29. septembar 2020.
Bolesti srca i krvnih sudova, u svim uzrocima smrti, u Srbiji učestvuju sa 51,8 odsto i vodeći su uzrok umiranja; tako je i u ostatku sveta, a pandemija Covida 19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih u dvostruki rizik
U Srbiji 43 odsto odraslog stanovništva pati od hipertenzije, a od njih – samo 40 odsto zna da ima taj problem, istaknuto je, između ostalog na današnjoj konferenciji za novinare u kraljevačkom Domu zdravlja. U pitanju je obeležavanje 29. septembra, koji je 2000. godine proglašen za Svetski dan srca, a u Srbiji se ove godine odvija pod sloganom „Svim srcem za zdravo srce“.
– Od ukupnog broja naših građana, a 43% je blizu tri miliona stanovnika Srbije, svega 40 odsto njih je dijagnostikovano. Nažalost, i od tih dijagnostikovanih svega 20 procenata je dobro dijagnostikovano, pa nama ostaje onih 53% ljudi koji nemaju hipertenziju i neku drugu srčanu bolest i 60 odsto dijagnostikovanih da ih pregledamo i da utičemo na njih njihov život preventivnim pregledima – istakla je na današnjoj konferenciji za novinare dr Sona Čelebić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih.
Što se tiče preventive, koja je jako važna, jer lečenje kardiovaskularnih bolesnika zdravstveni sistem i državnu puno koštaju, naši rezultati nisu zadovoljavajući, ocenjuje dr Mirjana Krčevinac, direktorka kraljevačkog Doma zdravlja.
Ona je iznela podatak da su u 2018 godini u ovoj ustanovi mali obuhvat od samo 2,4 odsto populacije za koju je potrebno da se javi na preventivne preglede. Krajem 2019. krenuo je projekat podržan od strane Ministarstva zdravlja:
– Prepoznali smo kao problem mali odziv mlađih ljudi malog koji smatraju da nemaju nikakvu kardiovaskularnu bolest. Projektom smo želeli da obuhvat, koji je bio 2,4 odsto u 2018. godini, povećamo na 20 procenata u jednoj godini – pojasnila je Krčevinac, dodajući da je projekat uspešno sprovođen sve do početka epidemije novog koronavirusa.
Uzorak za projekat bilo je 13 izabranih lekara i njihovi pacijenti (ukupno oko 7.500 ljudi) koji nisu imali nijednu kardiovaskularnu bolest. U pitanju su muškarci od 35 do 65 godina starosti i žene od 45 do 69 godina. Sredinom marta ovaj projekat je, zbog epidemije Covida 19, sasvim zaustavljen, ali dobra vest je da su, potpisivanjem aneksa ugovora sa Ministarstvom zdravlja, sada stvoreni uslovi za njegov nastavak.
Većina kardiovaskularnih bolesti uzrokovana je faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati: visok krvni pritisa, visok nivo holesterola, gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest, Zato je veoma važno da, kada se ustanovi bolest, pacijent uzima redovnu terapija i prati uputstva izabranog lekara.
Sve veći broj pacijenata koji imaju oboljenja srca i krvnih sudova stariji su od 65 godina, što se donekle i očekuje, zato što starenjem organizma stari i srce, i krvni sudovi.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina, prema rečima dr Marije Kostić, specijaliste urgentne medicine u Službi hitne medicinske pomoći, sve je veći broj mladih pacijenata, maltene dece, od 15 do 20 godina sa tegobama poput bola u grudima, osećajem lupanja srca, nesvestice, vrtoglavice, otežanog disanja:
– Svi ti mladi pacijenti, skoro deca, spolja gledano vrlo su slični jedna drugima, a njihovi roditelji imaju gotovo identične priče: ti mladi ljudi puno vremena provode za računarom ili sa telefonom u ruci, izlaze noću i, maltene, menjaju noć za dan.
To što je sve više dece i jako mladih osoba koje imaju problem sa srcem posledice su, dakle, šablona života koji žive ostajući budni do jutra, a onda prespavavši dan. Ima dosta i onih koji konzumiraju energetska pića i druge supstance za koje tvrde da im podižu raspoloženje. To je, nažalost, samo privid, jer je puno negativnih uticaja na zdravlje mladih.
Pandemija novog koronavirusa koji se i dalje širi planetom – opteretila je zdravstvene sisteme i zdravstvene radnike, a brojne pacijente sa kardiovaskularnim smetnjama onemogućila da se leče kao ranije.
Za poslednjih skoro sedam meseci, od početka epidemije u Srbiji, dok nisu radile specijalističke ambulante, pritisak na Službu hitne medicinske pomoći bio je mnogo veći. Sa početkom rada, mnogi hronični bolesnici poverili su lekarima, kako se danas moglo čuti, da nisu smeli da potraže zdravstvenu pomoć, čak ni kada im je bila neophdodna, iz straha da se ne zaraze koronavirusom, što je kod nekih usporilo lečenje i dovelo do progresije njihovih bolesti.
M. M. D
