14. novembar 2020.
Sporni kafić je rušenjem smanjen za dve etaže. a ostatak se proteklih dana najverovatnije prilagođava dobijenoj dozvoli od od opštine Brus
Zima je na pragu, pa i Snežana Mitković iz Smedereva, kako u zvaničnim papirima piše, vlasnica urbanistički spornog kafića na Koponiku ubrzano „ušuškava“ svoj objekat. Radi se na delu suterena i prizemlja, ili bolje rečeno na onome što je ostalo posle rušenja sprata i potkrovlja. Zidovi se oblažu drvenim talpama, a priprema se i krovna konstrukcija, što mnoge navodi na zaključak da se pomenuti radovi obavljaju kako bi se gabariti objekta uskladili sa jedinom dozvolom za gradnju, dobijenom od nadležnih urbanističkih organa u Brusu.
Ako je to tačno, a za sada su samo nagađanja, jer niko to zvanično ne potvrđuje, onda kafić ostaje na vrhu Kopaonika. Biće, doduše, rekonstruisan, uprkos tome što je nadležna inspekcija pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, još avgusta 2018. godine, izdala rešenje o rušenju, vlast obećavala da će biti „srušen do temelja“, investitorka u dva navrata obaveštavala inspekciju da je rušenje u toku…
I, proteklih godina, uz nekoliko prekida radova, stvarno je srušen sprat i potkrovlje, ali se i dalje ne zna koliko je još ostalo od prvobitne veličine objekta od oko hiljadu kvadrata. Naime, ono što se vidi, a reč je o suterenu koji je u osnovi bio 27 puta 14 metara i o prizemlju 22 puta 10 metar,a opet je znatno više od 150 kvadrata, za koliko je, navodno, dobijena dozvola za gradnju od opštine Brus. Međutim, sada se nezvanično govori da je u toj dozvoli, izdatoj prema Programu gradnje na delu Kopaonika koji pripada bruskoj opštini, odobrena gradnja i većeg objekta od pominjanih 150 kvarata. Takođe, od pomnih posmatrača na Kopaoniku doznajemo da je i ono što je posle rušenja ostalo „skraćivano“. Uklanjan je, kako se govori, deo koji je, i posle naprečac obavljene preparcelacije, ostao na delu placa koji pripada opštini Raška, a od koje pomenuta investitorka nije dobila baš nijednu dozvolu. Ostatak objekta se i oblaže drvenom građom, kako bi, navodno, ličio na privremeni. No, doznajemo od stručnjaka za urbanizam, to i nije baš toliko bitno, jer je važnije na koliko godina je ta privremenost upisana u bruskoj dozvoli. Uostalom, i mnogo drugih ugostiteljskih objekata na ovoj planini ima uslov privremenosti, pa su“,pokriveni“ urbanističkim papirima bez obzira što su građeni čvrstim materijalom.
Sve u svemu, „rušenju kafića do temelja“ je, izgleda, kraj. Prešlo se na drugu fazu „rušenja“, koja je uistinu adaptacija u skladu sa bruskom dozvolom malo kome poznatog sadržaja. I, naravno, uslovima za opstanak spornog objekta na Suvom Rudištu, skoro najvišem vrhu Kopaonika.
autor: M. Dugalić
izvor: „Politika“
