Bez isplaćenih zarada i praznih džepova, radnici iz Turske koji su radili na gradilištu stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Kraljevu, ostaju i bez hrane, i bez smeštaja
Svakog dana dvadesetak radnika iz Turske, iako od 28. januara ne rade na gradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Kraljevu, dolaze na gradilište. Traže informacije o zaostaloj isplati zarada. Iz Mataruške Banje gde su smešteni, u jednoj prilično oronuloj vili, putuju pešice. Tvrde da nemaju novca za prevoz, ponestaje im i hrane, a ističe im i rok za iseljenje iz pomenute vile… Hteli bi, kažu, nazad u Tursku, ali ne mogu bez novca za avionske karte i testiranja na Kovid 19. U ovoj nevolji bilo ih je šezdesetak, ali su neki odlučili da i dalje rade čekajući već zarađeni novac, a neki su otišli i na beogradska gradilišta.
Kako su u ovu nezavidnu situaciju došli razgovarali smo sa njima u Mataruškoj Banji, ponajviše sa njihovim „portparolom“ Burakom Kizilčijem, koji je mašinski inženjer, ali je na gradilištu uglavnom obavljao kuvarske poslove.
– Mi smo krajem oktobra prošle godine, posredstvom turske firme ,,NN Plan Medija“ iz Izmira, došli u Niš. Tamo su nas dočekali predstavnici kompanije „Global inženjering“, pa su nekoliko naših kolega uputili na rad u Beograd, a nas 63 u Kraljevo. Rečeno nam je da ćemo dobiti radne vize, ali je ostalo samo na turističkim. Obećana nam je plata od 800 do 1.200 evra mesečno, uz plaćen smeštaj i hranu, što je znatno više nego u Turskoj. A radili smo uglavnom jednostavne i teške poslove, na gradnji zgrade gde radove izvodi preduzeće „Kej“ iz Valjeva. Prvu platu primili smo na ruke, a onda, narednih meseci – ništa. Zato smo prestali da radimo 26. januara i svakog dana sledilo je odlaganje isplate uz obećanja i prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge. Inače, za sve nas taj dug iznosi oko 70 hiljada evra – počinje priču Burak Kizilči iz Izmira.
U to izbegavanje opdgovornosti smo se i sami uverili raspitujući se na kraljevačkom gradilištu, na lokaciji „Voćareve livade“ o sudbini turskih radnika. Kizilči nam još objašnjava da su im ljudi iz firme „Kej“, koja je ovde podizvođač i koja gradi jednu od devet zgrada, rekli da sa isplatama zarada nemaju ništa. Upućuju ih na nišku firmu „Global inženjering“, a ovi na resorno ministarstvo, tj. Vladu Srbije kao investitora, pravdajući sebe da ni njima nije uplaćen novac.
Stoga su, tvrde, odustali od obraćanja i žalbi srpskim vlastima, već su pomoć tražili od svojih, od ambasade Turske u Srbiji.
– Putovali smo nedavno za Beograd i bili primljeni u našoj ambasadi. Obećano nam je brzo rešenje, ali još ništa. Istina, od ambasade nam je doturena izvesna količina hrane koja je na izmaku. Zatim, vlasnik vile „Okanik“ u Mataruškoj Banji, u kojoj smo smešteni dao nam je rok od tri dana da se iselimo. Jer, i njemu je rečeno da nam se smeštaj više ne plaća. A neki od nas su došli ovde i sa porodicama smatrajući da ćemo raditi i zarađivati duže vreme. Sada ne znamo kuda i kako dalje, pokušaćemo sa nekiim vidom protesta na gradilištu– ističe Burak Kilziči, u prisustvu svojih kolega.
Nekoliko njih pokazuje nam, uz pomoć mobilnih telefona, i snimke priloga i natpisa turskih televizija i štampe o njihovoj gastarbaterskoj sudbini u Srbiji tj. Kraljevu.
M. Dugalić
Izvor: „Politika“
Marko,ko ste to vi?
Ma da bre nase firme su poznati kao velike platise
Kako mozete da pljujete Srpsku firmu I verujte ovim Turskim prevarantima, taj smestaj je placen od strane Niske firme Okaniku, njihovom Turskom gazdi je sve placeno za radove, gazda I’m nije dao novac. Nama je Kej uredno platio, a mi njihovoj firmi. Inace smestaj I hrana I’m je placena oni ne zele da se vrate, strajkuju I oni nisu radnici vec setaci sa planine