Kako ćemo živeti ako nam uzmu zemlju i da li je moguće da je za proširenje vojno-civilnog aerodroma „Morava“ i izgradnju auto-puta neophodna baš najplodnija zemlja, pitaju ogorčeni meštani pomoravskih sela tvrdeći da država postaje vlasnik parcela za 50-ak dinara po kvadratnom metru
Šta dobija država time što zbog izgradnje Moravskog koridora od Preljine do Pojata uzima najplodniju zemlju koja u Srbiji postoji, a ako nam zemlju oduzmu – pitamo se šta će sa nama sutra da rade, jer mi postajemo socijalni slučajevi, samo su neka od pitanja koja su meštani pomoravskih sela uputili na sinoćnjem protestnom skupu organizovanom u Obrvi.
Najveći problem meštana Obrve su, kako se čulo na skupu, eksproprijacija po veoma niskim cenama za potrebe izgradnje autoputa, a posebno najava da će velika površina biti eksproprisana i zbog proširenja aerodroma „Morava“ i izgradnje kargo centra. Prema nezvaničnim procenama, čulo se sinoć, samo u Obrvi radi se o oko 335 hektara bez kojih bi ovo selo moglo da ostane zbog proširenja aerodroma „Morava“. Koliko je zemlje u Obrvi planirano za eksproprijaciju zbog izgradnje dela auto-puta Pojate – Preljina, meštani tvrde da još – ne znaju. Samo meštani Obrve bi, smatra Petar Lišanin iz ovog sela, mogli da ostanu bez polovine sadašnje teritorije, a 30 do 35 domaćinstava moralo bi da se iseli.
On dodaje da su to porodice koje generacijama žive u ovom kraju i većinom se bave – poljoprivredom:
– Nemoguće je naći lokaciju na kojoj bi se mogla naći takva domaćinstva gde bi ti ljudi mogli da se presele, a nisam siguran da bi mnogi od njih mogli da krenu iz početka nešto da stvaraju – ističe Lišanin.
Pogledajte VIDEO reportažu:
On dodaje da im uslovi ekproprijacije nisu poznati, ali da su videli na primeru dela meštana Lađevaca da je eksproprijacija završavana i bez saglasnosti vlasnika. Zemlja je, tvrde, prevedena na preduzeće „Aerodromi Srbije“ sa sedištem u Nišu, a oni obavešteni, od strane Ministarsttva finansija da svoja prava mogu da ostvare jedino – preko suda.
Živorad Milovanović iz Lađevaca kaže da je već ostao bez oko 4,5 hektara tokom eksproprijacije zbog izgradnje aerodroma, a da je kvadratni metar država plaćala 50 ili 60 dinara po kvadratnom metru, odnosno – oko 42 evra po aru.
– Iako za 50 dinara nema kafa da se popije, plaćali su 50 dinara po kvadratnom metru u Tavniku i 60 u Obrvi i Lađevcima. Zemlja je prevedena bez ijednog mog potpisa i saglasnosti. Tako je kod svih 15 domaćinstava kojima je zemlja već eksproprisana. Gase nam put i Lađevci – Obrva, tako da i ono što ostane zemlje neće moći da se obrađuje. Deca neće moći iz Obrve da idu u Lađevce u osmogodišnju školu – kaže Milovanović.
IMA LI REŠENJA?
Slobodan Jovandarić, meštanin Obrve, kao poseban problem ističe ono što su, kaže, videli u planskim dokumentima – izgradnju skladišta za gorivo u centru sela.
– Tridesetak domaćinstava moralo bi da se iseli sa svojih vekovnih ognjišta. Naravno da su zbog toga ljudi ogorčeni i besni. Rešenje bi bilo, ako postoji zdrav razum, da se to skladište za gorivo i kargo centar izmeste nekoliko stotina metara dalje u puste, zaparložene livade, čiji vlasnici tu i ne dolaze – predlaže Jovandarić.
Nikodije Gavrilović, meštanin Katrge na protestu je bio da podrži meštane Obrve jer, kako ističe, „ista sudbina čeka meštane i okolnih sela“.
– Niko nije došao nama išta da pojasni, niti po kojoj ceni će zemlja biti uzeta. Samo su ljudima počela da stižu rešenja da je njihova zemlja prevedena na državu. Ne znam da li ćemo mi opstati. Država kupuje kuće po 10.000 evra da reši stambene probleme ljudima, a gasi ovolika sela pored Morave, iako Pomoravlje može da hrani celu Srbiju – zabrinut je Gavrilović.
Vladimir Baralić, meštanin Mrčajevaca napominje da je u tom mestu juče bio, kako ga je on nazvao – popisivač, koji im je pokazao mapu da će ispod Slatinskog mosta (koji vezuje Mrčajevce i Slatinu) naknadno biti uzeto još 30-ak hektara zemlje.
– Niko ne zna zašto se toliko zemlja uzima ljudima i kakav je plan države? Time što rade oni ugrožavaju egzistenciju ljudi čije porodice ovde žive vekovima. To bi isto bilo kao kad bih ja došao vama u kuću i rekao da to više nije vaša kuća, nego moja. Ako pitate kako, ja vam odgovorim da je tako zato što mi se može – poredi Baralić.
PREDLOG RADNE GRUPE
Radna grupa meštana Obrve pripremila je dopis koji će uputiti predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i Narodnoj skupštini, načelniku Raškog okruga i gradonačelniku Kraljeva. U njemu su se izjasnili o problemima koje će, smatraju, izazvati Odluka o Prostornom planu područja posebne namene mešovitog vojno-civilnog aerodroma „Morava“ i dokumenata proisteklih iz nje.
– Do 8. septembra predaćemo dopis Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, oni će te primedbe razmatrati, a za 22. septembar u Gradskoj upravi u Kraljevu zakazana je javna sednica na kojoj će Komisije saopštiti da li je nešto tih naših primedbi usvojeno ili ne – pojašnjava plan Petar Lišanin.
Na skupu je provejavala zabrinutost okupljenih meštana i što, kako su navodili, ne znaju šta tačno predstavljaju „pozajmišta“ – parcele sa kojih se uzima šljunak, iako se u dobrom delu parcela radi o zemlji prve klase. Upozoravaju i na mogućnost ekološke katastrofe, opasnost da ceo kraj ostane bez vode produbljivanjem Morave. Plaše ih, iako veruju da se neko samo bavi širenjem teorija zavere, da će ceo kraj preselitti u Srem.
Nadamo se, poručili su, da će oni koji se igraju sa životima ljudi, planirajući da nas isele iz ovog lepog i pitomog mesta, odustati od takvih namera, jer ćemo se truditi da im pružimo otpor.
U dopisu koji će biti upućen na instance odgovornih, navodi se i da „niko nije i ne želi da bude protiv ijednog javnog interesa, ali javni internet mora da bude usaglašen sa interesima naroda. U javnom interesu je proširenje piste proširenje aerodroma. Nismo protiv toga, ali ne želimo da na taj način ugrozimo živote meštana Obrve i okolnih sela“.
Vladimir Baralić iz Mrčajevaca zatražio je priliku da se javno obrati ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i predsedniku Vučiću.
– Pre nekoliko dana gledao sam njihovu posetu nekom dobrom domaćinu u selu kod Blaca. Vučić je tada rekao lepu rečenicu da domaćin treba da ostane na selu. Ja se u potpunosti sa tim slažem, samo postavljam pitanje: kako ću ja ostati domaćin u selu ako mi se uzme zemlja?
U to pitanje stala je, možda, i sva muka onih koji ne žele da se sele sa vekovnih ognjišta ne osporavajući ni pravo državi da infrastrukturne projekte radi, ali – uz traženje rešenja koje bi domaćinstvima proouzrokovala najmanje štete. Zašto to u ovom trenutku deluje tako teško?
M. M. Dabić
*Ovaj medijski sadržaj finansjski je podržan sredstvima EED – European Endowment for Demokracy
