Pravo da glasa u Kraljevu je imalo 102.585 ljudi na 130 glasačkih mesta, ali ga je iskoristila jedva četvrtina građana; potkomisija u Kraljevu do sada nije dobila nijedan prigovor na neregularnost, primedbe, uglavnom, na društvenim mrežama
Prvi put posle septembra 2006. godine, kada se dva dana glasalo takođe o promenama Ustava, građani Srbije juče su se izjašnjavali na referendumu, ovaj put o promeni Ustava u oblasti pravosuđa.
Republička izborna komisija saopštila je da je, prema prvim preliminarnim rezultatima „na osnovu 98,47 odsto obrađenih glasačkih mesta, glasalo 1.953.711 građana, a podršku izmenama dalo je 59,73 odsto, dok je protiv bilo 39,24 odsto građana“.
U Kraljevu jepravo da glasa na referendumu imalo 102.585 birača na 130 biračkih mesta, ali je to svoje pravo iskoristila jedva četvrtina građana, odnosno njih 26,17 odsto.
– Prema privremenim rezultatima, od glasača koji su izašli na referendum, nešto više od 59 procenata glasalo je za potvrđivanje ustavnih promena, a nešto više od 40 odsto bilo je protiv njih – kaže za portal Krug Danijela Majstorović, predsednica Izborne potkomisije grada Kraljeva.
Pogledajte VIDEO izjavu:
– Glasanje je uspelo na svih 130 glasačkih mesta, a problemi koji su se javljali na nekim glasačkim mestima prosleđeni su ka MUPU-u i komunalnoj policiji, tako da ova komisija nije morala da se bavi takvim problemima – kaže Majstorović.
Na društvenim mrežama pojavio se video zapis (objavljen na FB stranici Udruženje starosedelaca Kraljeva i okoline) na kojem se vidi da jedna muška osoba na glasačkom mestu zaokružuje redne brojeve i upisuje nešto u istom redu. Uz video je objavljeno:
„Bataljon! Šta piše predsednik komisije?!
Miločaj – Dve porodice došle na glasanje, a upisano da su već glasali.
U Žiči isto!“
Ivan Matović, predsednik ovog udruženja, kaže da oni nisu imali članove komisija na mestima na kojima se glasalo, kao ni u potkomisiji, jer su članove mogle da predlože samo stranke, a oni su, kao udrženje, izašli iz koalicije „Nada“, te da tako nema ni prigovora sa njihove strane.
Još jedna žena iz Žiče objavila je juče da je, kada je došla na glasanje, konstatovala da se na mestu na kojem je trebalo da se potpiše – već nalazio potpis neke druge osobe koja se potpisala njenim imenom i prezimenom.Ona je istakla i da je „neregularnost prijavljena Republičkoj izbornoj komisiji (RIK-u)“.
Predsednica Izborne potkomisije grada Kraljeva, ističe da konačne rezultate statistike nakon obrade tek očekuje i da do sutra u 20 časova traje pravo prigovora, ali da do sada njima nije stigao – nijedan.
Prema njenoj oceni, rad ovog tela i biračkih odbora, protekao je u redu, jer je potpisano svih 130 zapisnika na glasačkim mestima:
– Referendum se odvija po principu izbora za narodne poslanike i zato smo mi ovde kao neko „radno telo“, nemamo značaj koji imamo kada su u pitanju lokalni izbori. Uputili smo juče da za sve što se desi, a na glasačkim mestima smatraju da ima elemenata neregularnosti, pozovu MUP, a mi u našim zapisnicima nemamo prijavljeno ništa od toga. Ne isključujem da ima prigovora direktno RIK-u u Beogradu – pojašnjava Majstorović.
Ona navodi da je osnov za postupanje RIK-a i Upravnog suda samo ono što se nađe u zapisniku sa glasačkog mesta:
– To niko ne radi, a zašto ne radi – ne znam – kazala je Majstorović.
Podsećamo:
Kome se upućuju prigovori na tok glasanja?
Svaki građanin ima pravo da loklanoj izbornoj komisiji, koja se u slučaju predstoječeg referenduma zove potkomisija, podnese prigovor ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta na kom je upisan u birački spisak.
Kako se žalim na odluku RIK-a ili nadležne potkomisije?
Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije ili nadležne potkomisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Ko smatra da postoji povreda prvo mora da podnese prigovor potkomisiji komisiji. Tek u slučaju da podnosilac prigovora želi da ospori odluku nadležne komisije donešenu po njegovom prigovoru, može izjaviti žalbu Upravnom sudu.
Podaci CRTE
Iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kažu da je na referendum u celoj Srbiji, na osnovu 98 odsto obrađenog uzorka, izašlo 29,6 odsto birača, od kojih je 57,4 odsto glasalo za, dok je 41,6 odsto bilo protiv.
Nevažećih listića, prema podacima CRTE bilo je jedan odsto u celoj Srbiji, a na četiri odsto glasačkih mesta su zabeležene različite nepravilnosti, poput:
nepravilne pripreme glasačkih mesta, povrede procedura za glasanje van glasačkog mesta, a nepoznate osobe su na dva mesta neovlašćeno boravile na glasačkom mestu, vređale i zastrašivale posmatrače.
„Na skoro 30 odsto glasačkih mesta, prilikom otvaranja nisu bili prisutni svi članovi glasačkog odbora, što ukazuje na nedovoljnu pripremljenost organa za sprovođenje izbora“, navodi se u saopštenju CRTE.
M. M. D.
