O predavanju u kraljevačkoj Ekonomsko – trgovinskoj školi posvećenom smanjenju otpada i maksimalnom iskorišćavanju resursa
Dr Dejan Jovanović i dr Nemanja Lojanica sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu održali su veoma posećeno predavanje o cirkularnoj ekonomiji u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kraljevu kojem su, osim đaka i porofesora ove škole prisustvovali i predstavnici privrede koji u svom radu već dobro znaju šta je koncept cirkularne ekonomije, ali i predstavnici udruženja građana koja se bave ovom temom. Moderator događaja bila je Jelena Čolović, profesorka ekonomske grupe predmeta.
Šta je cirkularna ekonomija?
Cirkularna ekonomija je model održivog razvoja koji se fokusira na smanjenje otpada i maksimalno iskorišćavanje resursa. To je model proizvodnje i potrošnje, koji uključuje deljenje, iznajmljivanje, ponovnu upotrebu, popravku, renoviranje, i recikliranje postojećih materijala i proizvoda, što duži vremenski period.
– Cirkularna ekonomija, dakle, ima za cilj da poveča životni vek proizvoda. Ona je neophodna zato što je 45% emisije CO2 rezultat svakodnevne proizvodnje, zato što je 87% emisija CO2 iz fosilnih goriva (sagorevanje uglja, prirodnog gasa, nafte); zato što imamo 22.2 milijarde tona biomase godišnje, a 67 milijardi tona sakupljenog materijala godišnje se nepovratno izgubi, zato što trećina hrane istrune ili se odloži, dok se reciklira samo devet odsto plastike (9.3 milijarde tona) – samo su neki od podataka koje je izmeo dr Dejan Jovanović.
Na predavanju je bilo reči i o tome kako eliminisati nivo zagađenja, kako koristiti nove materijale | tehnologije da bi se omogućilo da se ne stvaraju suvišni otpad i zagađenja, a onda i kako omogućiti cirkulisanje proizvoda i materijala.
– Jedan naš kolega bio je u jednom manjem privatnom preduzeću. Imao je želju da ih upozna ca cirkularnom ekonomijom nakon što su mu rekli da oni ne znaju ništa o tome. U razgovoru se ispostavilo da oni ne bacaju ništa što dobijaju u postupku proizvodnje svog proizvoda, već da sve ponovo koriste i da su, zapravo, ispoštovali sve postulate održive ekonomije, samo nisu znali kako se to zove – ispričao je dr Nemanja Lojanica.
Koncept cirkularne ekonomije podrazumeva, između ostalog, redizajniranje proizvoda kako bi bill ponovo upotrebljeni ili prerađeni i kako bi se što duže zadržali u prometu, ali i povratak hranljivih materija u prirodu, ponovno zasađivanje drveća, uklanjanje plastičnog otpada iz okeana.
Predavači su, govoreči o potencijalima cirkularne ekonomije govorili o benefitima koje ona može da donese. To su, kako su izneli između ostalog: generisanje ušteda u troškovima od 600 milijardi evra godišnje i 18 miliona tzv. zelenih poslova u svetu do 2030. godine
Tokom diskusije koja je bila vrlo živa, jer su učenici postavili brojna pitanja, čulo se i da u svom okruženju imamo kompanije odavno posvećene konceptu cirkularne ekonomije „Unipromet“, koliko je postavljanje kamera JKP „Čistoća“ Kraljevo na mestu gde su nicale najveće divlje deponije i kažnjavanje na osnovu tih snimaka, „očistilo“ ta mesta.
Učenici su mogli da saznaju i zašto se kompanijama isplate ekološki podobni proizvodi: osim što donose uštedu troškova, omogućuju smanjenje rizika po životnu sredinu, povećanje tržišnih mogućnosti, efikasniju upotrebu prirodnih resursa i stvaranje ekološkog imidža kompanije.
Mnogi od učenika prvi put su čuli za manipulativni zeleni marketing (greenwashing) kao neiskren pokušaj ostvarivanja pozitivne reputacije bez stvarnog doprinosa zaštiti životne sredine ili društvu.
Analiza 150 tvrdnji o eko karakteristikama proizvoda u 2020. godini pokazala je da više od polovine analiziranih proizvoda (53%) zapravo pruža „nejasne, pogrešne ili neosnovane informacije”, istakli su predavači, uz poruku da su zanimanja vezana za zaštitu životne sredine zanimanja budućnosti, a ne programiranje.
Oni su pozvali učenike Ekonomske-trgovinske škole da razmisle o upisu baš na Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Njihov Centar za zelenu ekonomiju dobitnik je nagrade kompanije PwC: ESG lider u kategorija obrazovni program za razvoj strateških vizija za održivi razvoj, primenu inovativnih i ekološki prihvatljivih rešenja ili kreiranje obrazovnih programa koji doprinose društvenoj i ekonomskoj zelenoj transformaciji.
Direktorka škole Dragana Lazarević Paunović iskoristila je priliku da pozove sve učenike škole da postane deo školske učeničke zadruge koja je jedan od načina da pokažu odgovornost prema zajednici. Učenička zadruga ove škole nagradila je najbolje učenike i platila im matursko veče, a cilj im je i opremanje prostorije – za decu okrenutu preduzetništvu koja bi radila na ostvarenju svojih ciljeva uz podršku profesora…
M. M. D.
