Vlažnost iznad 70% i temperature više od 30 stepeni ozbiljno opterećuju srce, posebno kod osoba sa povišenim pritiskom, evo kako da se zaštitite
Leto donosi sunce, ali i zdravstvene izazove – posebno kada su visoka temperatura i vlažnost vazduha udruženi. Kada vlažnost vazduha pređe 70%, a temperature porastu iznad 30 stepeni, organizam gubi sposobnost prirodnog rashlađivanja znojenjem. U urbanim sredinama, prisustvo smoga dodatno pogoršava stanje, naročito kod osoba koje već boluju od visokog krvnog pritiska.
Šta se dešava u telu tokom vrućina?
Letnje temperature utiču na brže širenje krvnih sudova i ubrzavanje cirkulacije – krv može da cirkuliše i dvostruko brže nego zimi. Srce tada radi ubrzano, a dolazi i do pojačanog gubitka tečnosti. Posledično se menja ravnoteža između telesnih tečnosti i elektrolita, a u mišićima se talože kiseli produkti metabolizma, što može izazvati grčeve i iscrpljenost.
Povećana vlažnost vazduha dodatno otežava situaciju
Kada je vazduh zasićen vlagom, znoj ne može da ispari sa kože. To smanjuje efikasnost prirodnog hlađenja tela i povećava rizik od toplotnog udara, kolapsa i kardiovaskularnih problema.
Obratite pažnju na sledeće simptome i odmah se javite lekaru ako primetite:
- Glavobolju – često pogađa mlađe odrasle osobe (20–40 godina),
- Zamor i iscrpljenost, osećaj nevoljnosti i manjka energije,
- Mišićne grčeve – bolne kontrakcije koje ne prolaze same od sebe,
- Pojačano ili potpuno izostalo znojenje,
- Hladnu i lepljivu kožu,
- Oticanje članaka i stopala,
- Tamnu mokraću – znak dehidratacije,
- Mučninu, bledilo, usporen rad srca i snižen pritisak,
- Vrtoglavicu i osećaj nestabilnosti,
- Ubrzan puls – osećaj neprijatnog i nepravilnog rada srca.
Prevencija je ključ
Pijte dovoljno vode, izbegavajte fizički napor tokom najtoplijeg dela dana, boravite u rashlađenim prostorijama i pratite simptome. Posebnu pažnju treba da obrate hronični bolesnici i starije osobe.
piše prim. dr Mira Kiš Veljković, specijalista opšte medicine
izvor: stetoskop.info
