Prevencija požara kroz održivo upravljanje poljoprivrednim ostacima, jedna je od tema o kojima je bilo najviše reči na dve radionice koje je u Vrbi i Mataruškoj Banji organizovalo Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo u okviru projekta „Za bar jedan požar manje”,
Cilj okupljanja bio je da se kroz razgovore sa meštanima i članovima dobrovoljnih vatrogasnih društava ukaže na značaj preventivnog delovanja, ali i na štete koje nastaju spaljivanjem biljnih ostataka na njivama.
„Veoma često se vodimo logikom da je spaljivanje najlakši i najbrži način da očistimo polja. Međutim, ne vidimo skrivene posledice koje takva praksa ostavlja – uništava se zemljište, smanjuje njegova plodnost i u narednim godinama donosi manji prinos. Sa druge strane, ostaci se mogu iskoristiti kao prirodno đubrivo ili biomasa koja obogaćuje zemlju i lokalnu ekonomiju“ – rekla je za portal Krug Mirjana Prodanović, viša vatrogasna oficirka DVD Kraljevo.
Ljudi uzrok 95% požara
Statistika pokazuje da je čak 95 odsto požara na otvorenom uzrokovano ljudskim faktorom. I dok se često misli da je požar posledica „samo jedne zapaljene njive“, posledice mogu biti mnogo šire: ugrožavanje ljudi i životinja, širenje vatre na šumu ili domaćinstva, kao i trajno oštećenje zemljišta.
„Kroz praktične primere objašnjavamo ljudima da 9 od 10 požara možemo da sprečimo. To je ogroman broj i to je ono što svako od nas može da uradi odgovornošću i promenom navika“, dodala je Prodanović.
Poseban problem predstavljaju klimatske promene koje donose duže sušne periode i visoke temperature, pa je rizik od izbijanja i brzog širenja vatre veći za oko 30 odsto u poređenju sa ranijim godinama.
Održivo korišćenje ostataka – korist za sve
Tokom radionica učesnici su mogli da čuju i konkretne savete o tome kako poljoprivredni ostaci mogu biti upotrebljeni na način koji donosi korist i domaćinstvu i prirodi. Slama, kukuruzovina i ostaci voćarske rezidbe mogu postati prirodno đubrivo, kompost ili biomasa za grejanje i druge energetske svrhe.
Na taj način ne samo da se smanjuje rizik od požara, već se zemljište obogaćuje, a domaćinstva ostvaruju uštede i dodatnu vrednost.
Veliko interesovanje meštana i nastavak radionica
Radionice u Vrbi i Mataruškoj Banji pokazale su da su teme bezbednosti i očuvanja resursa važne lokalnom stanovništvu. Meštani su postavljali pitanja, a deo učesnika podelio je i svoja iskustva o načinima na koje već koriste biljne ostatke umesto da ih spaljuju.
Organizatori poručuju da su upravo ovakvi razgovori ključni, jer edukacija i razmena primera iz prakse doprinose promeni svesti i jačanju preventivnih mera u zajednici.
Slične radionice biće uskoro održane i u Studenici i Bogutovcu, gde će fokus biti i na primerima dobre prakse iz Srbije i mogućnostima da se poljoprivredni ostaci iskoriste na održiv i ekonomski koristan način.
M. M. D.
Ovaj medijski sadržaj deo je aktivnosti DVD Kraljevo u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).
EKO-SISTEM program je nastao sa ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU).
