Šta je uzrok nestašice peleta?

Domaćinstva bez ove vrste ogreva, proizvođači bez rešenja

Nestašica peleta koja je pogodila srpsko tržište na početku grejne sezone zabrinula je mnoge korisnike ovog drvnog sortimenta. Posebno su pogođeni oni građani koji su nabavku peletnog ogreva ostavili za jesenje mesece kada je nestašica dostigla zabrinjavajući nivo.

Proizvođači su tokom godine apelovali da je za potrošače najbolje da pelet nabave na vreme kako bi se izbegle liste čekanja, a porudžbine ravnomerno rasporedile tokom godine. Tako se sada među zadovoljnim kupcima ovog ogreva mogu naći jedino oni građani koji su kupovinu okončali do kraja avgusta. Početkom septembra zalihe su počele da nestaju, kada su se aktuelne porudžbine počele realizovati iz tekuće proizvodnje, što je do oktobra dovelo do kašnjenja u isporukama.

Međutim, deo javnosti smatra da je teško svu krivicu za nestašicu peleta svaliti na lošu disciplinu kupaca, s obzirom da je slična dinamika kupovine na domaćem tržištu bila prisutna i ranijih godina.

Ovakav stav potvrđuju i dobri poznavaoci prilika u sektoru drvno prerađivačke industrije, smatrajući da uzroke današnjih problema treba tražiti još u 2022. godini, kada je Vlada Srbije prvi put intervenisala u cilju stabilizacije tržišnih disbalansa u ovom privrednom sektoru.

Tržište pod uredbama – od zabrane izvoza do ograničenja uvoza

Vlada Srbije donela je Odluku o privremenoj zabrani izvoza određenih drvnih sortimenata (među kojima i peleta) još u avgustu 2022.

U obrazloženju je navedeno da je mera uvedena „u cilju sprečavanja kritične nestašice ovih proizvoda na domaćem tržištu i zaštite potrošača od naglih poskupljenja“.

Pomenuta mera je bila na snazi do 1. novembra kada je korigovana, te je u obliku ograničenog izvoza potrajala do 31. januara 2023. godine.

– U prvim nedeljama nakon što je doneta, mera je delimično stabilizovala tržište i sprečila nagli skok cena. To je, svakako, naišlo na odobravanje potrošača koji su u tom periodu mogli da kupe pelet po rekordno niskim cenama. Već nakon par meseci, na tržištu su prepoznati novi kupci koji su se, usled povoljne cene peleta, ubrzo odlučili da svoje domove greju na ovo gorivo. To je, u prvi mah, povećalo potražnju. Međutim, zbog potpune zabrane izvoza proizvođači su se ubrzo suočili sa dvostrukim problemom. Najpre su zalihe počele da se nagomilavaju, da bi potom cena peleta dostigla toliko nisku vrednost da su mnogi mali proizvođači zatvorili svoje pogone. Ovaj krizni period uspele su da prebrode jedino veće firme koje su u prethodnoj godini zabeležilie dobre poslovne rezultate, te su tako stečena sredstva iskoristile da ublaže novonastale gubitke – za portal Krug kaže Miloš Aleksić, suvlasnik i jedan od menadžera u kraljevačkoj firmi ,,Green Wood”, koja u oblasti drvoprerađivačke industrije posluje duže od dve decenije.

Nakon ovih mera, usledio je period slobodnog protoka robe od drvnih sortimenta između Srbije i država u regionu, da bi 8. aprila prošle godine Vlada Srbije ponovo reagovala u cilju regulisanja tržišnih uslova. Tada je uvedena zabrana uvoza peleta na 90 dana, koja je nakon isteka produžavana više puta, da bi konačno bila ukinuta 4. marta ove godine.

U obrazloženju je tada navedeno da su razlozi za ovakvu meru, pre svega, očuvanje energetske stabilnosti Srbije i zaštita domaćih proizvođača od uvoza jeftinog peleta iz inostranstva.

– Ova mera je štetila potrošačima, jer im je tako bio sužen izbor prilikom kupovine, a cene su počele da rastu. S druge strane, to je išlo u korist domaćim proizvođačima. Kada je Uredba ukinuta početkom marta, situacija se nije suštinski mnogo promenila. U prvi mah, cena je postala pristupačnija i peleta je bilo dovoljno. Ipak, nakon prve povećane potražnje u septembru situacija se značajno zakomplikovala. U međuvremenu je doneta uredba o strogoj kontroli kvaliteta uvoznog peleta. U Srbiji, trenutno, samo jedno pravno lice ima dozvolu da sprovodi ovaj vid kontrole, pa je sada zastoj u kontrolnim magacinima – kaže Aleksić.

Prema njegovim rečima ovaj problem bi mogao da potraje još nekoliko meseci pre nego što dođe do stabilizacije tržišta.

– Trenutnom dinamikom isporuke ovaj problem bi mogao da bude rešen tek početkom januara kada se očekuje da će se svim kupcima izaći u susret. Ova situacija nije naivna, jer za razliku od pravnih lica koja imaju prioritet na listi čekanja, neka domaćinstva će nabaviti pelet tek polovinom zime što će, svakako, biti ozbiljan problem kod onih potrošača koji nemaju kombinovane kotlove i kojima je nabavka peleta jedini način da zagreju svoje domove – zaključuje Aleksić.

Kvalitet pod lupom – a magacini puni

Na tržištu Srbije do ove godine nije bilo kontrole kvaliteta peleta i kupci nisu imali mogućnost uvida u odnos kvaliteta i cena. Drugim rečima, ukoliko bi birali između jeftinijeg i skupljeg peleta, morali su verovati prodavcu da je skuplji pelet ujedno i kvalitetniji. Uredba koja bi trebalo da reguliše ovu oblast poslovanja doneta je tek ove godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike u aprilu objavilo Pravilnik o čvrstim gorivima iz drvne biomase, kojim su uvedeni standardi kvaliteta peleta. Ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je tada, povodom donete nove uredbe, da će se ubuduće na srpskom tržištu moći prodavati isključivo pelet visokog kvaliteta, u skladu sa standardima Evropske Unije. Pravilnik propisuje tehničke standarde, obavezne laboratorijske analize peleta, ocenu usklađenosti, označavanje proizvoda i proveru parametara koji utiču na zdravlje i životnu sredinu.

Aleksandar Raković