„Nisu oni u mraku – mrak je u svemu što im otežava da žive ravnopravno“
Za većinu nas svet je ono što vidimo. Za slepe i slabovide, svet je ono što osećaju pod prstima, stopalima i u ljudskim glasovima. Njihova tama nije samo nedostatak vida, već i prepreke koje društvo još uvek nije uklonilo.
Svakodnevni život za slepe i slabovide i u Kraljevu je daleko od lakog. Prepreke se pojavljuju gotovo na svakom koraku: u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, kulturi, u arhitekturi grada koja nije uvek prilagođena. A ipak, kako kažu u Savezu slepih u Kraljevu, stvari se menjaju. Polako, ali primetno.
Velika je uloga udruženja i aktivnih pojedinaca koji u ime zajednice slepih i slabovidih uporno ukazuju na probleme i bore se za bolji položaj. Jedan od takvih primera je i projekat „Inkluzivni ples“, koji je u septembru pokrenut u Kraljevu, a čiji je cilj da kroz učenje plesnih koraka razvije i socijalne, psihološke i komunikacione veštine učesnika.
„Ovaj inovativni projekat ima za cilj da kroz plesne radionice za slepa i slabovida lica postanemo aktivniji u zajednici i da se socijalno integrišemo. To je novi korak i već je izazvao dosta pozitivne pažnje. Želimo da ljudi poput nas izađu iz kuće, da izađu iz svoje zone komfora, da nauče nešto novo i da se ulepša atmosfera u kojoj živimo. Radionice će trajati do februara, utorkom i četvrtkom u prostorijama našeg udruženja“, objašnjava Ranko Vuković, predsednik Unije organizacija osoba sa invaliditetom Kraljevo.
Problemi koji ne smeju biti nevidljivi
Mnogi slepi i slabovidi ne napuštaju svoje domove, jer strahuju od prepreka na ulici i nerazumevanja okoline. Diskriminacija je i dalje prisutna — posebno u obrazovanju i zapošljavanju.
„Mi stalno ističemo probleme sa kojima se sreće naša populacija. Nedostatak defektologa i pedagoških asistenata doveo je do toga da ova podrška danas gotovo više i ne postoji. Kasnije se sve odražava i na zapošljavanje. Na otvorenom tržištu slepe osobe teško dolaze do posla, jer Zakon o zapošljavanju ne prepoznaje stepen invalidnosti i poslodavci se okreću kandidatima sa manjim oštećenjima“, kaže Vuković.
Infrastruktura polako prati potrebe
Oko 12.000 slepih ili slabovidih osoba kojem uglavnom isto provode svaki svoj dan, a tek u poslednje vreme u gradu Kraljevu, implementirana su neka infrastrukturna rešenja za poboljšanje pristupačnosti. Postavljeni su prvi zvučni semafori, urađena je prva taktilna staza, naravno uz obećanje da će biti postavljeno još takvih staza. Izgrađena je i staza prilagođena osobama sa invaliditetom za pristup Atletskom stadionu i šetalištu pored samog Ibra, koje spada među najlepše delove grada.
„Svedoci smo da se rekonstrukcijom ulice Vojvode Putnika pravi i taktilna staza i to je nešto što smo uspeli da ubacimo kao standard u rekonstrukciju ulica u Kraljevu. Sada će svaka novorekonstruisana ulica imati sigurno i taktilnu stazu. Sada i na tri-četiri najprometnije raskrsnice imamo zvučne semafore, a nadamo se da će ih ubrzo još više. Moram da istaknem i trud Ministarstva sa kampanjom „Srbija bez barijera“ i što se tiče uklanjanja arhitektonskih barijera i prepreka, dosta se napredovalo. Imamo manji problem oko parking mesta za osobe sa invaliditetom: smatramo da ih još uvek nema dovoljno na teritoriji našeg grada, ali je na poslednjoj sednici Skupštine grada Kraljeva, doneta Odluka da vozila osoba sa invaliditetom budu obeležena i da se oni mogu parkirati bilo gde besplatno, a ne samo na mestima koja su određena za njih“, pojašnjava Vuković.
Udruženje slepih grada Kraljeva osnovano je sada već daleke 1956. godine i danas broji više od 120 članova iz Kraljeva i Vrnjačke Banje. Adaptirane prostorije otvorene su 2020. godine, razbile su dugogodišnju neizvesnost u pogledu prostora za rad. Za mnoge članove taj prostor je „druga kuća“.
U oblasti sporta i kulture napravljeno je nekoliko ohrabrujućih pomaka, ali nedovoljno. Mnogo toga tek treba promeniti da bi se zaista osetilo da živimo u inkluzivnom društvu.
I Svetski dan belog štapa ili Svetski dan slepih i slabovidih obeležava se 15. oktobra u celom svetu. To je dan kada se podsećamo da osobe sa invaliditetom imaju pravo da budu ravnopravne: vidljive, podržane i uključene u sve sfere života., jer – inkluzija nije projekat. Nije kampanja, nije ni trend, već – obaveza društva.
T. A.
