Jeste li znali da boza datira još iz praistorije?
Predavanje „Nije prosto k’o boza: O istoriji i kulturi bozadžijskog zanata“ koje će održati istoričarka Marina Lukić Cvetić, biće organizovano u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo, u petak, 7. novembra u 19 časova.
„Muzej slatka“ donosi zanimljivu priču o fermentisanom napitku čije poreklo vodi sa Bliskog istoka, a koji je na Balkan stigao tokom osmanskih osvajanja i odomaćio se u našim krajevima početkom 19. veka. Tada u čaršije dolaze majstori sa juga: alvadžije, bombondžije, šećerdžije, kolačari, salepdžije i – bozadžije.
Današnji ljubitelji boze najčešće je poznaju iz poslastičarnica „Pelivan“, gde je tradicionalno pripremaju Goranci i služe uz šampite, baklave i kadaif. A zapravo, boza datira još iz praistorije!
Nekada je okrepljivala i jačala janjičare, oko njenog porekla i danas se prepiru Turci i Persijanci, a u Bugarskoj je proglašena nacionalnim pićem. Ušla je i u književnost: Orhan Pamuk u romanu „Čudan osećaj u meni“ daje bozadžiji Mewlutu Karatašu ulogu metafore života Istanbula.
U Srbiji se o bozi pevalo, šalilo i – proveravala se pamet, jer mnoge izreke i danas koriste upravo bozu da bi, šaljivo, opisale nečiju (ne)inteligenciju.
Ulaz je slobodan, a organizatori pozivaju sve zainteresovane da se „zaslade” ovom pričom i otkriju istoriju jednog neobičnog napitka koji je deo naše svakodnevice vekovima unazad.
