Uoči Božića, badnjaci su zapaljeni u gotovo svim hramovima na području grada i okolnih sela
Badnjak simbolično predstavlja drvo koje su pastiri doneli, a Sveti Josif založio u hladnoj pećini u kojoj se rodio Isus Hrist. Badnje veče, na poseban način, spaja Badnji dan i Božić – tišinu iščekivanja i radost rođenja Isusa Hrista.
U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve danas su obeleženi Badnji dan i Badnje veče, dok će sutra, na Božić, biti služene svečane božićne liturgije sa pričešćem.
U prisustvu vernika i monahinja, kolektivno paljenje badnjaka priređeno je u porti nove Crkve Vaskrsenja Lazarevog u Žiči, Crkvi Svete Trojice u centru Kraljeva, Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Kovanluku, Manastiru Studenici, Crkvi apostola Petra i Pavla u Bogutovačkoj Banji, Crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Ratini, Crkvi Svetog Nikole u Ušću, u Hramu Svetog Save u Kraljevu i brojnim drugim crkvama.
Nalaganje badnjaka simboliše rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo i vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.
Na Badnji dan, uoči Božića, sveštenstvo je poželelo svim ljudima mir, radost i sreću u domovima, uz božićni pozdrav “Mir Božji, Hristos se rodi”.
Pored porodičnog okupljanja uz posnu trpezu, Badnji dan se obeležava i bogosluženjima u hramovima, jer predstavlja najavu Božića – dana kada se slavi Rođenje Isusa Hrista, jednog od dva najveća hrišćanska praznika, zajedno sa Vaskrsom.
Nekada je bilo obavezno da oni koji su odlazili u šumu po badnjake – pre sečenja drvetu nazovu „dobro jutro“, čestitaju mu praznik i pomole se da donese zdravlje i sreću porodici.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane, jer je trebalo da padne na istok.
Domaćin je donosio badnjak i ostavljao ga pored ulaznih vrata. I danas mnogi poštuju običaj da badnjak unose u kuću tek na Badnje veče. Mnogi su iskoristili priliku da badnjake sa željom za dobro zdravlje, sreću i uspehe zapale u portama hramova u kojima su badnjaci paljeni posle liturgija.
Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera. Pripreme za najradosniji hrišćanski praznik počinju 40 dana pre 7. januara postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
O rasporedu božičnih liturgija u pravoslavnim hramovima na teritoriji Kraljeva čitajte u našem odvojenom tekstu na OVOM LINKU
M. M. D.
