Više od 80.000 zahteva za glasanje van Srbije bilo je obrađeno po isteku roka za prijavljivanje, ali broj ljudi koji su izrazili želju da glasaju u inostranstvu nije značio i otvaranje biračkih mesta tamo gde su se prijavljivali.
Republička izborna komisija odredila je 93 biračka mesta u inostranstvu za parlamentarne izbore 25. oktobra – 12 više nego na prethodnim parlamentarnim izborima. Međutim, iza tog povećanja ostalo je važnije pitanje: koliko će od više desetina hiljada prijavljenih birača svoje pravo moći da ostvari bez putovanja stotinama, a u pojedinim slučajevima i više od hiljadu kilometara?
Rok za prijavljivanje građana Srbije koji žele da glasaju u inostranstvu istekao je 3. oktobra u ponoć. Dan kasnije, prema podatku iznetom na sednici RIK-a, bilo je obrađeno 80.800 zahteva, uz očekivanje da konačan broj bude još veći. Primera radi, 2023. godine za glasanje u inostranstvu prijavilo se oko 40.000 ljudi, a bilo je 81 biračko mesto. Međutim, RIK je doneo i posebnu odluku da biračka mesta u inostranstvu rade od 7 do 20 časova po vremenu u Srbiji, a ne od 7 do 20 po lokalnom vremenu države u kojoj se nalaze. Odluka o vremenu glasanja nije bila jednoglasna – 20 članova RIK-a glasalo je za, sedmoro protiv.
Interesovanje je, dakle, bilo višestruko veće nego na prethodnim parlamentarnim izborima. Ipak, kada je RIK u noći između 4. i 5. oktobra odlučivao gde će se glasati van Srbije, pred članovima Komisije nije bio podatak koji bi mogao da objasni čitavu mapu budućih birališta – koliko se birača prijavilo u svakom pojedinačnom gradu i državi.
Prijava ne znači i biračko mesto
Upravo tu nastaje problem koji se poslednjih dana našao u središtu rasprave o glasanju dijaspore. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević rekao je da povećanje broja prijavljenih birača ne podrazumeva nužno proporcionalno povećanje broja biračkih mesta. Ministarstvo spoljnih poslova prvobitno je predložilo 90 mesta, a dopunom je broj povećan na 93.
Deo članova RIK-a, međutim, tražio je podatke o tome koliko se ljudi prijavilo u svakom gradu i državi. Član RIK-a Ivan Šebek naveo je da ti podaci nisu dostavljeni, pa Komisija, prema njegovim rečima, nije mogla da utvrdi zbog čega među određenim biračkim mestima nema, između ostalih, Ženeve, Lugana, Vankuvera, Bukurešta i Bratislave, Sofije, Libana i Ujedinjenih Arapskih Emirata kao mesta koja su postojala na izborima 2023, a sada ih nema.
To je bitna razlika između formalnog postojanja biračkog prava i mogućnosti da ono zaista bude ostvareno. Građanin koji se uredno prijavio za glasanje u inostranstvu, ali u njegovom gradu nije otvoreno biračko mesto, nije automatski izgubio pravo glasa. Međutim, da bi ga iskoristio, može biti primoran da putuje do drugog grada, ponekad na veoma velikoj udaljenosti.
Posebno pitanje otvorila je i odluka o vremenu glasanja. Akademski plenum tvrdi da će zbog usklađivanja vremena glasanja sa vremenom u Srbiji deo birača u udaljenim vremenskim zonama morati da glasa tokom noći. Ta organizacija odluke RIK-a ocenjuje kao kršenje biračkog prava i tvrdi da se na taj način biračima u dijaspori faktički otežava glasanje. Primera radi, na Novom Zelandu glasanje bi po lokalnom vremenu trajalo od 19 časova do 8 ujutru. Za biračka mesta u Americi, Australiji i Indoneziji glasanje će takođe delom ili u celini padati u noćne sate.
Oštre optužbe Akademskog plenuma i ProGlasa
Odluke su izazvale politički i građanski odgovor. Akademski plenum otišao je najdalje, ocenjujući da je RIK „suspendovao član 52. Ustava“, kojim se punoletnim državljanima garantuje opšte i jednako izborno pravo. U saopštenju su iznete i tvrdnje da se biračka mesta ne otvaraju tamo gde vlast očekuje loš izborni rezultat.
ProGlas je, s druge strane, kritikovao Ministarstvo spoljnih poslova i njegov predlog biračkih mesta, pozivajući članove RIK-a da prilikom odlučivanja kao osnovni kriterijum uzmu mogućnost što većeg broja građana u dijaspori da efektivno iskoristi pravo glasa. ProGlas je kritikovao i to što se predstavnici MSP nisu pojavili na zakazanom sastanku sa članovima RIK-a.
Ali, i bez političkih kvalifikacija iz ovih saopštenja ostaje pitanje na koje bi nadležne institucije trebalo da daju precizan odgovor: koliko se ljudi do 3. oktobra prijavilo za glasanje u svakom gradu u inostranstvu, gde su biračka mesta uprkos dovoljnom interesovanju izostala i koliko će kilometara ti birači morati da pređu da bi 25. oktobra glasali?
Jer, broj od 93 biračka mesta sam po sebi ne govori mnogo. Tek kada se uporedi sa geografskim rasporedom više od 80.000 obrađenih zahteva, može se videti koliko je biračko pravo građana Srbije u inostranstvu dostupno ne samo na papiru – već i u praksi.
M. M. D.
