Dvojica stranih državljana uhapšena su u Kraljevu zbog sumnje da su izvršili više krađa. Slučaj koji je doveo do hapšenja dogodio se ispred jednog tržnog centra, gde je starijoj Kraljevčanki, penzionerki, ukradena torba u kojoj su se nalazili lični dokumenti, mobilni telefon i novac.
Kako je saopštila Policijska uprava u Kraljevu, oni su uhapšeni zbog sumnje da su na području grada izvršili produženo krivično delo krađa u saizvršilaštvu, dok se jedan od njih tereti i za krivično delo falsifikovanja isprave.
Slučaj koji je doveo do hapšenja, prema saopštenju policije dogodio se 9. januara
Kako navode članovi porodice žene koja je pokradena, ona je neposredno pre toga podigla penziju i obavila kupovinu u marketu. Nakon što je prebacila stvari iz kolica u gepek automobila, torbu je ostavila u vozilu i krenula da vrati kolica. Krađa je izvršena za svega nekoliko sekundi, i pre nego što je oštećena stigla do ulaza u market.
„Ne bismo ni prijavili krađu da nismo znali da ispred tržnog centra postoje kamere“, navode sagovornici Kruga, dodajući da je procedura takva da je za pregled snimaka potrebno odobrenje tužioca, koji prethodno mora da utvrdi da postoje elementi krivičnog dela.
Telefon je oštećenoj vraćen, dok se za dokumentima i novcem i dalje traga. Prema nezvaničnim informacijama, kod osumnjičenih je pronađeno 11 mobilnih telefona, kao i veća količina drugih predmeta za koje se sumnja da potiču iz krađa izvršenih prethodnih dana, možda ne samo u Kraljevu.
Policija je osumnjičenima odredila zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Šta znači „produženo krivično delo“
U ovom slučaju policija je saopštila da se osumnjičeni terete za produženo krivično delo krađa, što u pravnom smislu ima posebno značenje. Produženo krivično delo postoji kada jedno lice ili više njih u kraćem vremenskom periodu izvrši više istovrsnih krivičnih dela, po istom ili sličnom obrascu, sa jedinstvenom namerom.
Drugim rečima, zakon prepoznaje situacije u kojima krađe nisu izolovani incidenti, već deo kontinuiranog ponašanja – „serije“ dela koja čine jednu celinu. Upravo zato se u ovakvim slučajevima ne posmatra svaka krađa zasebno, već se sve objedine u jedno krivično delo, što može imati teže pravne posledice po osumnjičene, uključujući i strožu kaznu.
Za postojanje produženog krivičnog dela ključno je:
- da su dela istovrsna (u ovom slučaju – krađe),
- da su izvršena u kratkom vremenskom razmaku,
- da postoji prepoznatljiv obrazac ponašanja,
- da se može zaključiti da je postojala jedinstvena odluka da se krivična dela čine.
Upravo taj pravni okvir možda potvrđuje sumnje da se ne radi o „slučajnoj krađi“, već o uigranoj ekipi koja je, po svemu sudeći, sistematski ciljala parkinge tržnih centara, koristeći slabosti u svakodnevnim navikama građana i njihovo poverenje da se „ništa ozbiljno neće desiti“.
Zašto se čeka odluka tužilaštva i ko odlučuje o snimcima kamera?
U javnosti često postoji nerazumevanje zbog čega policija ne može „odmah“ da pregleda snimke sa sigurnosnih kamera, naročito na mestima kao što su tržni centri, parking prostori ili javne površine.
Prema zakonu, policija ne može samoinicijativno da pribavlja i koristi video-snimke kao dokaz ukoliko prethodno ne postoji osnov sumnje da je učinjeno krivično delo. Upravo zato je neophodno da se događaj prijavi, nakon čega tužilac procenjuje da li postoje elementi krivičnog dela i naređuje pribavljanje i pregled video-materijala.
U praksi, to znači da:
- bez prijave – nema postupka,
- bez postupka – nema pregleda kamera,
- bez dokaza – nema odgovornosti.
U ovom slučaju, brzom prijavom i postojanjem kamera ispred tržnog centra omogućeno je da se osumnjičeni identifikuju i uhapse. Pitanje je koliko je sličnih slučajeva ostalo neprijavljeno.
Bezbednost u gradu i ćutanje građana: začarani krug
Ovaj slučaj ponovo otvara važno pitanje bezbednosti u Kraljevu, ali i poverenja građana u institucije. Komentari čitalaca i iskustva oštećenih ukazuju na zabrinjavajući obrazac: mnogi građani ne prijavljuju krađe, jer ne veruju da će se nešto desiti ili smatraju da je šteta „premala da bi se iko time bavio“.
Upravo takvo razmišljanje ide na ruku počiniocima. Uigrane kriminalne grupe funkcionišu po jednostavnom principu: tamo gde nema prijava, nema rizika. Ako se krađe ne prijavljuju, one ostaju statistički nevidljive.
Posebno su ugroženi stariji sugrađani, koji su lakša meta i često nose gotov novac, dokumenta i telefone, verujući da su „na minut“ bezbedni. Brzina i organizovanost počinilaca, kao i sumnje, (izražene u komentarima čitalaca na vest koju smo objavili da su korišćene tehnike za presretanje signala daljinskog zaključavanja vozila), dodatno pojačavaju osećaj nesigurnosti.
Apel građanima: šta učiniti u sličnim situacijama
Policija i stručnjaci za bezbednost savetuju građanima da na parkinzima tržnih centara i većih prodavnica budu posebno oprezni. Torbe, novčanici i mobilni telefoni ne bi trebalo da se ostavljaju u vozilu, čak ni na kratko i čak ni „samo dok se vrate kolica“.
U slučaju krađe, važno je odmah pozvati policiju, insistirati na pregledu nadzornih kamera i prijaviti događaj, bez obzira na to da li je pričinjena „manja“ ili „veća“ materijalna šteta. Neprijavljivanje ovakvih krivičnih dela, upozoravaju sagovornici, dodatno ohrabruje počinioce i omogućava im da nastave sa istim obrascem ponašanja.
M. M. D.
