Uz pomoć donacija svojih članova i simpatizera, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) kupilo je Slavujev lug, šumu površine dva hektara, koja se nalazi u Banatu, u opštini Plandište. Ovo je prva šuma koju je otkupila i na taj način sačuvala zajednica ljubitelja ptica u Srbiji. Već su preduzeti prvi koraci ka njenom proučavanju, zaštiti i unapređenju.
Polovinom 2025. godine DZPPS je pozajmljenim sredstvima kupilo Slavujev lug, a krajem godine pokrenuta je kampanja u kojoj su članovi, simpatizeri i pratioci na društvenim mrežama pozvani da doniraju novac kako bi se uložena sredstva povratila. Odziv je bio neočekivano brz: za samo 25 dana 359 ljudi se odazvalo i svojim donacijama čak premašilo potrebnu sumu od devet hiljada evra.
„Pomalo smo iznenađeni brzinom kojom se čitava akcija razvila, ali znamo da postoje ljudi koji ovakav vid zaštite prirode prepoznaju kao važan. Postoje zajednica, solidarnost i spremnost da se zajednička dobra štite ne samo rečima. A postoji i trajni osećaj gorkog iskustva ugrožavanja i gubitka prirodnih vrednosti širom naše zemlje i verujemo da je ovo odgovor na to“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS.
Slavujev lug se prostire na gotovo 2 hektara, u neposrednoj blizini reke Brzave. Nalazi se na granici dva Međunarodno značajna područja za ptice – Vršački ritovi i Gornje Potamišje, a u blizini je i Predeo izuzetnih odlika „Potamišje“. Reč je o samonikloj šumi staroj najmanje 30 godina, u kojoj žive brojne strogo zaštićene vrste ptica (slavuj, vuga, grlica, vijoglava, žune, grmuše). U neposrednoj blizini nalazi se i jedno od novijih gnezda orla krstaša, kritično ugrožene vrste.
Samo sedam odsto teritorije Vojvodine nalazi se pod šumama, što je čini najmanje pošumljenom regijom u Evropi. Brojna šumska staništa su usitnjena i rascepkana, premala da bi formalno bila zaštićena, pa ove zelene oaze lako i brzo nestaju pod pritiskom profita. Jedini način da se ovakve šume sačuvaju od seče jeste da budu otkupljene.
Prvi koraci ka zaštiti i unapređenju Slavujevog luga već su preduzeti. Nedavno su u šumi postavljene kamere koje će beležiti prisustvo životinja. U saradnji sa šumarskim stručnjacima priprema se plan prema kojem će se u narednom periodu postepeno uklanjati prisutno invazivno drveće, a sadnjom dugovečnih, plodonosnih vrsta poboljšati kvalitet šume i stanište za brojne divlje vrste.
„Da bi se ostvario širi efekat, potrebno je mnogo ovakvih šuma širom Srbije. Zato verujemo da je ovo samo prvi korak u ovakvom pristupu. Akcija nije završena, ljudi i dalje mogu da doniraju ako to žele, a taj novac će isključivo biti namenjen budućoj kupovini ili očuvanju šuma“, kaže Ružić.
On dodaje da su u DZPPS voljni da podele sva svoja znanja sa svima koji poseduju šumu i žele da je sačuvaju ili poboljšaju njenu biodiverzitetsku vrednost, kao i da im pomognu u tome.
