Više dece u školama, više zaposlenih, ali i dalje pitanje jednakih šansi ostaje otvoreno
Kraljevo poslednjih godina beleži pomake kada je reč o položaju romske zajednice. Više dece ostaje u obrazovnom sistemu, broj zaposlenih raste, a saradnja sa institucijama postaje vidljivija i konkretnija. Ipak, uprkos tim promenama, svakodnevica velikog broja Roma i dalje je obeležena administrativnim preprekama, nedovoljnom informisanošću i, često, tihim predrasudama.
Jedan od ključnih aktera na terenu je Udruženje građana „Ruke prijateljstva“, koje godinama radi na unapređenju položaja ove zajednice, od obrazovanja i stanovanja, do pravne i zdravstvene podrške.
„Moram da istaknem jako dobru saradnju sa institucijama. Organizujemo edukacije koje su za naše pripadnike veoma važne, a tu je i Policijska uprava koja je kroz prezentacije pomogla da ljudi razumeju kako da rešavaju pravne probleme sa kojima se susreću“, kaže Zoran Petrović, predsednik udruženja.
Ipak, kako dodaje, jedan od najvećih problema i dalje ostaje – birokratija.
Istraživanja i iskustvo sa terena pokazuju da značajan broj pripadnika romske zajednice ima poteškoće čak i sa osnovnom dokumentacijom. Upravo tu nastaje začarani krug: bez papira nema prava, a bez podrške – papiri ostaju prepreka.
Pomaci postoje i u oblasti zdravstvene zaštite.
„Dešava se da, kada neko ima ozbiljan zdravstveni problem, a nema overenu zdravstvenu knjižicu, dobijemo produženje roka od sedam do petnaest dana, što je dovoljno da se započne lečenje. Nakon toga se ulazi u proceduru za regulisanje statusa“, objašnjava Petrović.
Posebno naglašava značaj programa zdravstvenih medijatorki, koji bi trebalo da budu most između sistema i zajednice. Međutim, u Kraljevu trenutno nema nijedne.
„To nam ozbiljno nedostaje. Konkurs je bio raspisan, ali nije bilo prijavljenih. Uslovi su takvi da često ne odgovaraju realnoj situaciji – traži se da osoba bude majka sa završenom osnovnom školom. Mladi ne žele da ostave decu, a one bez dece ne ispunjavaju uslov. To je problem koji treba rešavati sistemski“, kaže Petrović.
Kada je reč o obrazovanju, slika je složena, ali sa vidljivim pomacima.
Rano stupanje u brak, koje je dugo bilo karakteristično za romsku zajednicu, danas se pomera ka kasnijem uzrastu – delimično zahvaljujući većem obuhvatu obrazovanja. Ipak, put kroz sistem školovanja i dalje je pun prepreka.
„Otprilike polovina dece koja završe osnovnu školu upiše srednju, ali značajan broj ne završi ni prvu godinu. Na kraju dolazimo do toga da oko 25 odsto mladih ostaje u sistemu srednjeg obrazovanja. Ipak, raduje što se sve češće pojavljuju i oni koji upisuju visoke škole, među njima i devojke“, navodi Petrović.
Sličan trend beleži se i u zapošljavanju – broj zaposlenih Roma raste, ali ne dovoljno brzo da bi se govorilo o ravnopravnosti.
Zato se nameće ključno pitanje: da li obrazovani Rom u Kraljevu danas ima jednake šanse da dobije posao u struci kao i bilo koji drugi građanin, ili i dalje nailazi na nevidljive barijere?
U narednom periodu, sagovornici ukazuju da bi fokus trebalo da bude na unapređenju uslova života u romskim naseljima – od infrastrukture i legalizacije, do digitalnog opismenjavanja, kako bi prava koja formalno postoje postala i stvarno dostupna. Jer – napredak jeste vidljiv,
ali jednakost – još uvek nije dostignuta.
D. N.
