Projekat neformalne grupe „Daj šapu“ završen je konkretnim rezultatima, ali i saradnjom koja bi mogla da traje duže od samog projekta – sa građanima, volonterima i novootvorenim gradskim prihvatilištem za pse i mačke
Kada smo tokom realizacije projekta „Lunja“ posetili Novi Pazar i prošetali gradom sa Azrom Društinac iz neformalne grupe „Daj šapu“, jedan detalj možda je najbolje pokazivao koliko su godine provedene uz napuštene životinje promenile odnos ove grupe i grada.
Na jedno coktanje, pričala nam je tada Društinac, umeju da im priđu dva ili tri psa ili mačke. Prepoznaju volontere koji ih hrane, baš kao što su i oni naučili koje životinje redovno sreću na ulicama. Problem postaje vidljiv kada se među poznatim njuškama pojavi nova.
– Ako svakog dana šetate i boravite ovde, nekako naučite koje pse možete da sretnete. Međutim, svakog dana možete da sretnete nekog novog psa koji verovatno nije sam došao ovde – govorila je Društinac tokom naše posete.
Upravo iz tog svakodnevnog iskustva nastao je projekat „Lunja“: sa idejom da pomoć napuštenim životinjama ne ostane samo na punoj činiji ili privremenom zbrinjavanju, već da se deluje na uzroke zbog kojih novi psi i mačke završavaju na ulici.
Šta je urađeno?
Neformalna grupa „Daj šapu“, koja u Novom Pazaru deluje od 2023. godine, sve planirane aktivnosti realizovala je u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji Beogradska otvorena škola sprovodi sa partnerima, uz podršku Delegacije Evropske unije. Dve javne akcije kampanje „Nahrani i pomazi“ održane su 25. aprila i 30. maja na prometnim gradskim lokacijama. Građanima nisu deljeni samo paketići hrane za napuštene životinje, već i informacije o pravilnom hranjenju, odgovornom vlasništvu, sterilizaciji i udomljavanju.
Drugi deo projekta bio je još konkretniji. U saradnji sa veterinarskom ambulantom organizovan je program besplatne sterilizacije, a tokom projekta sterilisano je i udomljeno 16 pasa i mačaka. Vlasnici i udomitelji istovremeno su dobijali savete o zdravstvenoj zaštiti životinja i odgovornom vlasništvu. Broj 16 sam po sebi ne rešava problem napuštenih životinja u jednom gradu. Njegov značaj je pre svega u činjenici da svaka sterilisana životinja znači manji rizik od novog nekontrolisanog potomstva, dok svako uspešno udomljavanje jednu životinju trajno sklanja sa ulice. Upravo je povezivanje sterilizacije, udomljavanja i edukacije građana bilo osnovna logika „Lunje“.
Promena koja se ne meri samo brojevima
Društinac nam je tokom posete govorila da primećuju i promenu u ponašanju građana. Ljudi sve češće zastanu da nahrane životinju, javljaju grupi kada pronađu mačiće ili psa kojem je potrebna pomoć i pitaju kako mogu da se uključe. Posebno je ukazivala na odnos mladih prema životinjama – da sve slobodnije prilaze, kupe hranu, pomaze ih, a ponekad se takav susret završi i time što životinja dobije dom. To je važno, jer je jedan od ciljeva „Lunje“ bio upravo da problem napuštenih životinja izađe iz kruga ljudi koji se već bave njihovom zaštitom i postane vidljiv kao pitanje odgovornosti zajednice.
Prihvatilište kao važan rezultat koji nije bio planiran projektom
Tokom realizacije „Lunje“ dogodila se i promena koja nije bila jedna od projektnih aktivnosti, ali može biti važna za ono što sledi – u Novom Pazaru počelo je da radi gradsko prihvatilište za pse i mačke.
Neformalna grpa „Daj šapu“ je sa timom prihvatilišta uspostavila saradnju, a zajedničke aktivnosti na zbrinjavanju, udomljavanju i unapređenju dobrobiti napuštenih životinja počele su još tokom trajanja projekta. U završnom izveštaju, grupa upravo tu saradnju prepoznaje kao jedan od potencijalno najvažnijih dugoročnih rezultata „Lunje“. Posle završetka projekta, „Daj šapu“ planira da nastavi akcije hranjenja i zbrinjavanja napuštenih životinja, promociju udomljavanja i edukaciju građana, kao i saradnju sa prihvatilištem.
„Lunja“ je tako završena sa 16 sterilisanih i udomljenih životinja, dve javne akcije i većim brojem građana uključenih u temu. Ali – možda je važnije ono što ostaje posle projekta: veza između volontera, građana, veterinara i gradskog prihvatilišta, bez koje se problem napuštenih životinja teško može rešavati dugoročno. Smisao ovakvog projekta i nije samo u tome koliko je životinja sklonjeno sa ulice dok projekat traje, a njegov pravi rezultat biće ako ih ubuduće manje bude na ulici.
