Hor Viva Vox održao je sinoć koncert na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, pokazujući pred kraljevačkom publikom zbog čega već godinama pomera granice klasičnog horskog pevanja. Bez instrumentalne pratnje, glasovima su izveli repertoar koji je spojio filmsku muziku, rok, pop i elektronski zvuk, a publika ih je na kraju dva puta vraćala na bis.
Kada se na istom koncertnom repertoaru nađu tema iz „Star Warsa“, „Baba Yetu“, „Adiemus“, Linkin Park, Rammstein i Prodigy, teško je govoriti o klasičnoj horskoj večeri. Upravo je ta muzička širina obeležila sinoćnji nastup Viva Voxa u centru Kraljeva.
A cappella izvođenje ovog hora zasniva se na tome da ljudski glas preuzima praktično sve ono što u originalnim numerama rade instrumenti – od melodijskih deonica i basa do ritma i zvučnih efekata. Zato su poznate kompozicije na Trgu srpskih ratnika zvučale drugačije od originala, ali dovoljno prepoznatljivo da publika već od prvih taktova zna šta sledi.
Koncert je otvoren temom iz „Star Warsa“, a potom su usledile „BTW“, „Baba Yetu“, „Srce“, „Adiemus“, „Human“ i „Hipnotiziran“. U nastavku večeri smenjivali su se „Waiting All Night“, „Navras“, „Ameno Dub“ i „In the End“, a jedan od upečatljivijih delova repertoara činile su obrade pesama koje se na prvi pogled teško mogu povezati sa horskim pevanjem – „Du Hast“ Rammsteina, numera grupe The Prodigy i „Sandman“.
Na programu su bili i „Pogledaj dom“, „Killing“„Always“, „Ajde, Jano“, uz još nekoliko numera. Upravo takvi prelazi – od filmske i ambijentalne muzike do žestokog rok i elektronskog zvuka – pokazuju suštinu koncepta Viva Voxa. U njihovim aranžmanima hor ne prati muziku: hor jeste muzika. Glas postaje i instrument i ritam, dok se više desetina pojedinačnih glasova pretvara u zvuk koji na trenutke ostavlja utisak da iza pevača stoji čitav bend.
Kraljevačka publika pratila je koncert od prvih numera do završnice, a kraj programa nije značio i kraj večeri. Viva Vox je dva puta izlazio na bis, na poziv publike koja je želela još.
Tako su građani Kraljeva imali priliku da uživo čuju jedan od najprepoznatljivijih domaćih horskih sastava – i da se uvere koliko različito mogu da zvuče poznate pesme kada se sa njih „skinu“ svi instrumenti, a ostanu samo ljudski glasovi.
M. M. D.
