Everesting izazov je popeti, u ponavljanjima, u jednoj celovitoj aktivnosti, 8.848 metara visinske razlike jednakih Mont Everestu, najvišem vrhu na svetu, a ceo izazov je, u ovom slučaju, od Kamenice do vrha Stolova popeti se i spustiti se – 9 puta!
Kažu da način na koji se suočava sa izazovom, mnogo govori o čoveku. A od aktera ove priče – Aleksandra Djurovića i Slobodana Zdravkovića koji će, u vikendu pred nama, pokušati da izvedu „Everesting izazov“ – jedan od najtežih izazova penjanja na svetu svi možemo da učimo kako „samo oni koji se usude – mogu da postignu nešto veliko“.
Aleksandar koji će pokušati da izvede ceo izazov (a to podrazumeva da za, kako on procenjuje – 27 do 30 sati istrči više od 180 kilometara!) iz sela Otroci je, a živi na relaciji Kraljevo – Vrnjačka Banja i jedva čeka – ponoć između petka i subote!
Za portal Krug Aleksandar pojašnjava da vremenskih ograničenja za izvođenje ovog poduhvata nema: potrebno je „u jednom trčanju“ skupiti 8.848 metara nadmorske visine, odnosno – da istu stazu popnete do vrha i nazad dok se u zbiru visinskih razlika ne dostigne visina najvišeg vrha na svetu. I najvažnije – nema spavanja!
– Ruta će biti iz Kamenice, putem kojim se ide „Narcisu u pohode“ do Krsta na vrhu Stolova. U jednom, da kažem krugu, iako nije krug, staza gore i dole duga je 21 km, a visinska razlika je malo više od 1.000 metara, tako da će biti potrebno devet puta da se popnem i da se spustimo da bih ispunio izazov. Ako me ne izdaju noge! – smeje se Aleksandar i dodaje da će kriza sigurno biti, ali da izazov i jeste u tome da probaju da izmere svoje granice.
Pogledajte VIDEO reportažu:
Slobodan Zdravković je iz Kraljeva, bavi se planinskim trčanjem, učestvuje na planinskim trkama u Srbiji i regionu… Uglavnom trči Skyrunning ligu Srbije i one koje organizuje Planinarski savez Srbije. U ultratrčanju je, kaže, relativno nov, poslednjih par godina:
– U suštini, ovaj izazov za mene će biti do sada najveći, jer je i najveća dužina koju ću da trčim. Moj izazov je BaseCamp izazov – pola Everestinga. Dakle, ja treba da skupim 4.424 metra uspona, odnosno da se popnem i spustim pet puta, tako da ću se ja uključiti na Aleksandrovom petom krugu kako bismo da drugu polovinu mogli da penjemo zajedno – pojašnjava Slobodan.
Obojica sagovornika u sportu su već dugo. Aleksandar se biciklizmom bavi duže od 20 godina, iza sebe ima brojne trke, a poslednjih desetak godina njegov izbor bio je ultrabiciklizam:
– Volim da kažem da sam “obrnuo igricu”, nemam više šta da radim, pa sam prešao na ultratrčanje. Za godinu dana sam istrčao Fruškogorski maraton Ultra Extreme od 135 km za nekih 25 sati, završio sam i Ultra Trail Stara planina od 100 km za 15-ak sati. Na Staroj planini su stvarno bili nenormalni uslovi: od 15 sati trčanja, 14 sati je padala kiša neprekidno, tako da je to bio jedan ekstremni izazov!
I Aleksandar i Slobodan pozivaju sve ljubitelje prirode iz Kraljeva i okoline da ih podrže tako što će doći da „penju“ bar jedan krug sa njima na Stolovima:
– Bilo da ste pešaci, bilo da trčite, vozite mountain bike, dođite na Stolove, ne samo zbog nas! Nama znači ta podrška, ali dođite zbog vas da se družimo u prirodi.
Aleksandar startuje sutra uveče u ponoć (petak na subotu), iz Kamenice, sam.
Na pitanje ima li straha kaže:
– Najveća zver tamo koja bude smo mi! Ima divljih životinja, ne mogu da kažem da nema nekog straha, ali nije to ništa posebno: kad ste samo priroda i vi, onda se to prevaziđe nekako.
I Slobodan je saglasan da je „sve u glavi“.
– Ima kriza koja se prevazilaze, ima uspona i padova, konstantno. Mi se za ovaj izazov nismo posebno spremali. On je više nastao u nedostatku nekih velikih trka u Srbiji u ovom delu godine. Najbitnije je da se vreme provodi dosta u planinia, a mi imamo i posebne treninge koje radimo tokom cele godine. Ne baš svakog dana, ali ja nedeljno tri-četiri puta idem na Stolove. Ovo je naša planina, znamo baš dobro svaku stazu.
Kamp će biti u Kamenic, ali ako želite Aleksandru i Slobodanu možete da se pridružite i i dolazeći iz Brezne. Aleksandar kaže da će delove svog pohoda deliti sa pratiocima na svom Instagram profilu, jer društvene mreže ponekad kao u ovom slučaju omogućavaju rasterećenje kad napon možete da podelite sa ljudima koji vas prate.
– Biće sigurno nekih snimaka, uživo uključenja i fotografija! – najavljuje.
Instagram profili su:
Aleksadrov – https://www.instagram.com/alekscyclingontherun24h/
Slobodanov –https://www.instagram.com/slobodan_zdr/
Naši sagovornici, bez želje da ikoga kritikuju, kažu da im je žao što je malo onih koji koriste blizinu i blagodeti Stolova i Goča, što najveći broj onih koji žive u Kraljevu nikada nije otišao ni do Ćave do koje mogu da odu i automobilom i kratkim pešačenjem.
– Tek u planini, kada malo ostanete sami sa prirodom, možete da doživite mentalni reset. Stolovi su baš blago za treniranje Sky running discipline, pošto su grebeni sa svih strana. Važno je da oni koji kreču na Stolove znaju da su planina bez izvora i da je neophodno da ponesu neku veću flašu vode. Bez hrane će se nekako i snaći – sa osmehom poručuju moji sagovornici.
Na molbu da obećaju da ćemo se videti posle Everesting izazova, kažu:
– Rado, samo ako budemo mogli da stojimo! Ako budemo mogli da stojimo na nogama, vidimo se sigurno da pričamo kako je bilo – uz gromki smeh završavamo ovu najavu Aleksandrovog i Slobodanovog pohoda.
Obojici smo na rastanku poželeli puno sreće. Vreme će im, kaže prognoza, biti naklonjeno. Verujemo da će ih i planina nagraditi za hrabrost i da će ih zdravlje poslužiti. Sve ostalo oni znaju bolje od nas – da kada nam život postavlja izazov za testiranje hrabrosti i spremnosti na promene, nema smisla pretvarati se da se ništa nije dogodilo ili reći da još nismo spremni.
Srećno Aleksandre i Slobodane!
M. M. Dabić
