Ana Mirković: Sa internetom oprezno: pamti sve i – zauvek (VIDEO)

Mnogo je roditelja koji veruju da je njihovo dete zaštićeno od problema u virtuelnom svetu ako nema svoj mobilni telefon, ali je mnogo važno da digitalne tehnologije svi koristimo promišljeno, kaže jedna od koautorki „Priručnika medijske pismenosti za roditelje“

Svako treće dete u Srbiji ima problem zbog dužine vremena koje provodi na internetu – pokazuje istraživanje Deca Evrope na internetu koje je sproveo Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zbog toga deca ulaze u sukobe sa roditeljima ili prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje, loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe (potrebu za hranom, snom).

U osnovnoj školi „Svetozar Marković“ – psihološkinja Ana Mirković, suosnivač Instituta za digitalne komunikacije u Beogradu, održala je na ovu temu edukativnu radionicu „Bezbedni klinci“ za bezbedan život u digitalnom dobu“ kojoj su, osim osnovaca, prisustvovali i zainteresovani roditelji i nastavnici.

Pogledajte drugu po redu emisiju iz serijala AKO (NE) ČITAŠ IZMEĐU REDOVA

Tu nastaje veliki „bag“ u komunikaciji između roditelja i dece, zato što se deca vrlo retko poveravaju roditeljima kada imaju neki problem na društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da se roditeljima, kada ima neki problem u digitalnom svetu, obrati tek jedno do troje od stotinu dece – kaže Ana Mirković, koja je jedna od autorki „Priručnika medijske pismenosti za roditelje“.

Najčešće sami proizvodimo sadržaj koji nas ugrožava postavljajući sadržaje zbog kojih se pokajemo. To radimo i ako pišemo agresivne komentare, pišemo ružne reči, vređajući druge ljude, podseća Ana Mirković. Obično su roditelji, dodaje ona – ti koji prave jaz u komunikaciji, jer misle da o Instagramu i, pre svega, Tiktoku, o predrasudama i stereotipima na društvenim mrežama, o govoru mržnje, lažnim informacijama, ne mogu mnogo da razgovaraju sa svojom decom, jer smatraju da nemaju isti nivo znanja i da deca, uglavnom, znaju više.

Važno mi je da pričamo o temi koja decu zanima, a s druge strane i roditelji su zainteresovani. Najveći benefit ovih predavanja je to što roditelji imaju priliku da čuju svoju decu i da dožive ozbiljno količinu znanja svoje dece o digitalnom prostoru, jer obično roditelji misle da „deca tamo gube vreme“, da ne znaju ništa, da je digitalni svet samo neki kradljivac dečje pažnje, a nije tako! Zato je ta interakcija roditelja i dece mnogo važna, a ja bih volela da oni sada nastave da diskutuju o svemu ovome i da ove teme postanu deo redovnog komunikacijskog porodičnog repertoara: „Šta ima na Tik Toku, šta si radio na Instagramu, jesi li video onaj trend, onaj fenomen, onaj izazov?“ Roditelji su sada dosta isključeni, a deca osećaju da roditelji nemaju interesovanja, ni znanja i boje se straha od kazne, od zabrane korišćenje digitalnih tehnologija. Volela bih da se roditelji i deca povežu – rekla je za portal Krug Ana Mirković.

Najveći broj ljudi, dodaje naša sagovornica, uopšte ne primeti da se digitalno nasilje dešava, već su skloni da to opisuju kao začikavanje ili šalu, a nije šala. Digitalno nasilje nanosi psihički stres, bol i patnju osobi koja se suočava s njim. Ono ostaje zauvek – jednom postavljen neprimereni sadržaj uvek je na internetu i ne znamo kad ko na njega može da nabasa. Zato je važno pričati o temi da bismo osvestili i kod roditelja, i kod nastavnika i kod dece koliko je problem velik, da bismo mogli onda da razvijemo sistem prevencije.

Mnogo je roditelja koji misle da je njihovo dete zaštićeno od problema u virtuelnom svetu ako nema svoj mobilni telefon:

To je posledica nedovoljne informisanosti, jer to što dete nema telefon, nije na društvenoj mreži, ili ne koristi određenu aplikaciju uopšte ne sprečava da se proces digitalnog nasilja dešava samo dete toga nije svesno, a onda posledično i roditelji. Mnogo je važnije da koristimo digitalne tehnologije, jer je internet, verovatno, najveća civilizacijska tekovina: povezao nas je, spojio sa svima, ogroman je resurs znanja, možete da istražujete, da se družite, da se igrate, možete sve što želite, ali moramo da ga koristimo pametnije, da budemo promišljeni i da vodimo računa o tome do kojih sadržaja dolazimo, kako ih dalje šerujemo, na koji način komentarišemo.

Korišćenje interneta podrazumeva veliku odgovornost, ističe Ana Mirković, naglašavajući važnost roditeljske uloge:

Važno je da roditelj priča sa detetom, da ga, prosto, uči tome. Za većinu stvari roditelji imaju savet za decu, a za društvene mreže i komunikaciju na internetu – uglavnom nemaju, a ne bi trebalo tako da bude. Ne moraju ni da imaju savet, ali je važno da ih pitaju: Šta je to što te zanima, koga pratiš, šta je smešno, objasni mi… – kaže Ana Mirković uz opasku da deca prosto obožavaju da svoje roditelje – edukuju o ovim temama.

Zato, roditelji:

  • razgovarajte sa svojim detetom otvoreno i često, čak i kad ne sumnjate da postoji problem
  • Pokažite mu da vam može verovati i da se na vas uvek može osloniti
  • Razgovarajte o internetu i ponašanju na društvenim mrežama. Ne postoji razlika između ponašanja u stvarnom i virtuelnom svetu – u oba slučaja važi pravilo da druge ljude treba uvažavati i poštovati i prema njima se primereno ponašati, te od njih očekivati isto
  • Zamolite dete da pokaže koje društvene mreže voli i šta tamo radi.
  • Dajte detetu do znanja da vam se može obratiti svaki put kad na internetu primeti nešto neprimereno ili uznemirujuće.
  • Podsetite dete da je veoma važno da bude oprezno i da slika/video/poruka koju pošalje makar i jednoj osobi – zauvek ostaje van njene/njegove kontrole.                                        

M. M. Dabić