Priča češke glumice Lide Barove i jednog od najznačajnijih ljudi Trećeg rajha Jozefa Gebelsa diplomski je rad Kraljevčanke Staše Milovanović, a inspirisana je romanom „Lutka od marcipana“ Muharema Bazdulja
Priča češke glumice Lide Barove i jednog od najznačajnijih ljudi Trećeg rajha Jozefa Gebelsa diplomski je rad Kraljevčanke Staše Milovanović, a inspirisana je romanom „Lutka od marcipana“ Muharema Bazdulja
U analima istorije ostale su zabeležene mnoge ljubavne priče koje su izazivale kontroverzu i prkosile društvenim očekivanjima. Jedna od takvih je priča slavne češke glumice Lide Barove i jednog od najznačajnijih ljudi Trećeg rajha, Jozefa Gebelsa. Njihova ljubavna veza tema je predstave „Beli marcipan“ koja je izvedena pred punom salom Kraljevačkog pozorišta.
Predstava je diplomski rad naše sugradjanke Staše Milovanović, a inspirisana je romanom „Lutka od marcipana“ Muharema Bazdulja. Ljubav ne poznaje politiku, nema granice i slepa je za posledice koje mogu proizaći iz takve veze. Češku glumicu u usponu privukao je harizmatični i moćni Gebels, uprkos njegovoj odanosti nacističkom režimu. Predstava oslikava različite segmente Lidinog života u periodu trajanja njene afere sa ministrom propagande nacističke Nemačke. Osim odnosa sa njim, prikazan je Lidin odnos sa sestrom Zorkom koja je njena suštinska suprotnost i otelotvorenje Lidinog života pre slave, ali i odnos Gebelsa i Magde, njegove supruge. Ovaj brak je posebno interesantan jer se, iako smešten u specifičan istorijski momenat, pokazuje kao univerzalan i relevantan prikaz brakova bez ljubavi, strasti i osećanja. Naziv predstave direktno referiše na Gebelsovu omiljenu poslasticu za koju on kaže da može da bude i gorka i slatka istovremeno, na šta Lida dodaje: „Kao ljubav.”
“Njihova afera odvijala se u tajnosti, skrivena od znatiželjnih očiju obe njihove zajednice. Medjutim, kako je njihova veza postala obelodanjena, Lida se suočila sa burnim reakcijama, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Njena nekada obećavajuća karijera nemilosrdno je uništena, a ona je podvrgnuta osudi i izolaciji. Težina njene povezanosti sa Gebelsom pokazala se nepremostivom, što je dovelo do njenog izgnanstva i kažnjavanja.
Predstava ni u jednom trenutku ne brani Lidu, niti pravda njene postupke, već samo rasvetljava njenu priču iz ugla otklonjenog od političkih primesa. Iako je diskutabilno koliko ova veza može da se odstrani svog istorijskog i političkog konteksta, ona služi kao šira refleksija o sposobnosti ljubavi da prkosi društvenim granicama i normama. Podstičući publiku da preispita moralnost ljubavi koja cveta na najneočekivanijim mestima, tera nas da se suočimo sa složenostima svojstvenim ljudskim odnosima.
Ono što se može izdvojiti u ovom komadu jeste izvanredno korišćenje scenskog pokreta da se priča ispriča onde gde se reči završavaju. Uz kombinaciju precizno uigranih koraka i evokativnog crvenog svetla, na sceni se stvara zadivljujuća atmosfera. Ova vizuelno upečatljiva kombinacija postavlja ton za naraciju koja ulazi u složenu dinamiku između Lide Barove i Jozefa Gebelsa. Plesni segmenti zaista ulivaju život ovoj predstavi. „Beli marcipan“ ne samo da istražuje tragične posledice ljubavi uhvaćene u mrežu politike, već služi i kao dirljiv podsetnik na dalekosežni uticaj ličnih izbora. Lidina priča ilustruje opasnost od kompromitovanja nečijih vrednosti i principa u potrazi za ličnim željama, istovremeno naglašavajući kompleksnost ljudske sposobnosti za ljubav, ali i za izdaju. Ona pokazuje kako je ljubav često slatko-gorka, baš kao marcipan.
Predstava Fakulteta dramskih umetnosti Beograd
tekst Anđelija Rudnjanin
goto Milica Šolajić
